Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Железница некад и сад

Железница некад и сад
Са старе разгледнице: железничка станица у Земуну

Некада давно, мерено дужином трајања људског века, железнички превоз је био доминантан вид превоза, не само у свету већ и код нас. Крајем 19. века Србија је ужурбано хватала прикључак са Европом. Подсетимо се само неких чињеница. Први воз који је са територије Србије кренуо пут иностранства, дакле међународни воз, уједно је био и први воз који је уопште кренуо с неке железничке станице у Србији. Било је то 20. августа 1884. године – с Београдске железничке станице кренуо је воз према Земуну.

Затим почиње интензиван развој железничког саобраћаја код нас. Покажимо то на примеру (старе) београдске железничке станице. На спомен-плочама перонске фасаде станичне зграде пише: „Првим возом за Ниш, 23. 8. 1884. отпутовало је преко 200 путника; 1924. године Београд има 170.000 становника, са станице дневно саобраћа 46 возова; 1939. године Београд има 314.000 становника, са станице дневно саобраћа 116 возова; 1970. године са железничке станице дневно саобраћа 150 возова са 45.000 путника.”

Као куриозитет, наведимо податак забележен у дневном листу „Политика” да је 13. маја 1973. године, кад су у Београду Јувентус и Ајакс играли финалну утакмицу Купа европских шампиона, кроз београдску станицу прошло чак 260 возова.

Возом се путовало у Италију, Француску, Швајцарску, Немачку, Шведску, Русију, Турску, Грчку, Турску... Још се сећам свог путовања возом, почетком шездесетих година прошлог века: релација Београд–Остенде (Белгија), директно, без преседања (а затим бродом преко Ламанша).

А какво је данас, фебруара 2026. године, стање с међународним саобраћајем? У званичном документу „Железнице Србије АД”, у реду вожње који важи за период од 14. децембра 2025. до 12. децембра 2026. године, у којем су „у складу са расположивим возним средствима и стањем инфраструктурних капацитета планирани поласци возова за превоз путника, с циљем да се обезбеди што квалитетнија понуда превоза путника железницом”,  постоји само један међународни воз: Земун–Бар–Земун. Као куриозитет ваља уочити да у овом возном реду нема међународног воза који је постојао у реду вожње за 2022. годину. Реч је о возу Србија – Северна Македонија – Србија који је саобраћао на релацији Приштина–Скопље–Приштина преко Ђенерал Јанковића. Вероватно је сада на тој релацији реконструкција пруге.

С нестрпљењем и радошћу очекујемо најављено увођење савремених возова између главних градова Србије и Мађарске и Србије и Аустрије. Увођењем нових међународних линија до Будимпеште и Беча железнички превоз код нас доживљава ренесансу. Треба имати у виду да ускоро треба да почне реконструкција пруге Београд–Ниш, као и да је планирана модернизација пруге до Шида. Ако се уважи и досадашња динамика радова на модернизацији пруге Београд–Суботица, реално је очекивати да ћемо у првим годинама четврте деценије овог века поново имати савремен железничких саобраћај са суседним државама, а вероватно и шире.

Александар Блажек,

Београд

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.