Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век и по Генералштаба Војске Србије

Век и по Генералштаба Војске Србије
Војвода Радомир Путник, начелник Генералштаба током балканских ратова и Првог светског рата (Фото Самсон Чернов)

Ове године навршава се 150 година од оснивања Генералштаба Српске војске, као највишег стручног и командног органа који је кроз различите организације државе представљао централно место војног планирања и руковођења оружаним снагама. Данашњи Генералштаб делује у оквиру Војске Србије, али његови институционални корени датирају из 1876. године, када је Србија започела процес модернизације војске.

Генералштаб је формиран у време српско-турских ратова, као одговор на потребу за професионалним оперативним планирањем, обавештајним радом и руковођењем мобилизацијом војске. Већ крајем 19. и почетком 20. века улога Генералштаба постаје кључна у вођењу ратова.

Током балканских ратова и Првог светског рата, начелник Генералштаба био је војвода Радомир Путник, који је успоставио основе модерне српске ратне доктрине. Његово стратешко планирање било је пресудно у операцијама на Церу, Колубари и повлачењу преко Албаније.

У Краљевини Југославији и касније у оквиру југословенских оружаних снага, Генералштаб је мењао назив и организациону структуру, али је задржао суштинску функцију, планирање, командовање и стратешку процену безбедносних изазова.

У време распада СФРЈ и оружаних сукоба почетком деведесетих, функцију начелника Генералштаба обављали су официри тадашње Југословенске народне армије и касније Војске Југославије. Међу њима је и генерал Момчило Перишић, који је био начелник од 1993. до 1998. године, у периоду регионалних сукоба и међународних санкција.

Током агресије НАТО-а 1999. године, функцију начелника Генералштаба обављао је генерал Драгољуб Ојданић. У то време Генералштаб је руководио одбрамбеним операцијама против ваздушних удара снага НАТО-а. У условима масовних ваздушних напада, приоритети су били очување командно-информационих система, дисперзија материјалних средстава, заштита људства и технике и одржавање борбене готовости јединица војске. Период 1999. године остаје једно од најтежих поглавља у савременој историји Генералштаба.

Након 2000. године и реформи система одбране, Генералштаб је прилагођен новим безбедносним ризицима, професионализацији војске и трансформацији ка мањим и мобилнијим оружаним снагама. Од 2006. године Генералштаб функционише у оквиру Републике Србије, као највиши стручни орган Војске Србије. Његове основне надлежности су израда стратегијских и доктринарних докумената, оперативно планирање и командовање, процена безбедносног окружења, међународна војна сарадња и координација с Министарством одбране Републике Србије.

Поводом 150 година од оснивања Генералштаба отворена је изложба у клубу Војске Србије. Изложбу је отворио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. У свом обраћању, поред кратког историјата, дао је и приказ места и улоге Генералштаба у систему одбране Србије.

Обележавање 150 година постојања Генералштаба није само јубилеј једне војне институције, већ сведочанство о континуитету организоване одбране државе кроз различите историјске епохе, од кнежевине и краљевине преко југословенског периода, до савремене Србије.

Кроз ратове, санкције, агресије и безбедносне изазове Генералштаб је остао централна институција стратешког одлучивања у систему одбране земље. Његова историја представља и историју српске војне мисли, прилагођавање изазовима времена, али и очувању основног задатка – заштите суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије.

Драган Паскаш,

бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, Београд

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.