Мађарској опозицији крива ЕУ

Од нашег дописника
Праг, 3. фебруара – Мађарска је вероватно држава чланица ЕУ која је од свих у најтежој кризи. Није случајно да су се управо у тој земљи, први пут међу новим чланицама ЕУ, појавили захтеви за преиспитивање чланства у Унији.

Ти захтеви долазе из конзервативно-националистичког Фидеса, сасвим извесног победника на наредним изборима, највероватније превременим, о којима се говори од 1996, то јест од самог формирања владе са социјалистима на челу. Једнобојна влада, из које су у међувремену изашли Слободни демократи (либерали), има подршку, према анкетама, од свега 15 посто Мађара, мањинска је и у парламенту, а одржава се у последњој години-две само зато што Фидес није превише расположен да одмах преузме власт – управо због тешких прилика у земљи.

Али то десници није сметало да влади подмеће ногу на сваком кораку, чак и у супротности са својим програмским ставовима. На њену иницијативу прошле године је одржан референдум на коме је укинута партиципација у здравству. Ову класичну меру лево оријентисана влада је својевремено донела у интересу финансијске санације земље, на чему је инсистирала и опозиција, а онда ју је управо десница популистичком манипулацијом срушила!

Фидес, према анкетама, сада има 35 посто гласова, али највећу странку чине (43 посто) они којима је свега доста и неће на изборе. Према неким рачуницама, Фидес би с малим странкамасавезницима на десници могао освојити и уставну већину,то јест такву са којом би могао и устав да мења. А то је оно што би за Мађарску могло да буде судбоносније од сваке кризе. У прошли уторак опозициони прваци су, наиме, предложили да се преиспита чланство земље у ЕУ. „Мађарска је чланством у ЕУ само изгубила”, тврди потпредседница Фидеса Илдико Пелч-Гал указујући на садашњу економску кризу и позивајући се на то да је у народу подршка Унији наводно пала на само тридесетак посто.

Истини за вољу, у Мађарској је све у дубоком паду и депресији, па не треба да чуди да је тако сподршком Унији. Већ три године земља се батрга у кризи задужености за коју је без сумње одговорна, због крајње расипничког понашања, влада Ференца Ђурчања у претходном мандату. То се огледа у за европске прилике веома великом дефициту буџета од 10 одсто БДП-а. Ђурчањ је и сам то признао 2006, у невиђено искреној исповести и кајању због тога што се у изборној кампањи „лагало дан и ноћ, нон-стоп 24 сата, док је земља срљала у кризу”. Дефицит се доста тешко решава, најчешће стезањем каишева, при чему оно што се запуши на једној страни, избије на другој.

Влади се, ипак, не може пребацити да не покушава на све начине да се искупи од ранијих грехова и државу изведе на зелену грану. Али то није лако у земљи са традиционално моћним и размаженим чиновништвом које је пред Нову годину демонстрирало против укидања 13.и 14. плате, док је привреда масовно отпуштала раднике.

Мађарску је у децембру од банкрота, после избијања глобалне кризе, спасао колосални кредит ММФ-а, Светске банке, ЕУ и Европске централне банке од 25 милијарди евра, какав ниједна земља у ЕУ није добила. Али излаз из тунела још не виде на десетине хиљада оних који добијају отказе, преко 100.000 породица које не могу више да отплаћују хипотекарне кредите (уговорене сдевизном клаузулом, а форинта је за последњих неколико месеци пала за 30 одсто, за колико је и терет отплате постао већи). Догађа се и нешто друго, незапамћено у овој земљи традиционално јаке пољопривреде: на сиромашном истоку има доста породица које гладују...

Стопа раста се за идућу годину ревидира и од првобитно предвиђеног минималног раста се коригује на око минус три посто, па се још оштрије иде на кресање плата државних службеника и пензија.А незадовољства кључају, политичка расположења се радикализују. Лане је основана Мађарска гарда, с униформама и симболима профашистичких њилаша из Другог светског рата, која маршира чак и преко границе, у Словачкој, и затеже до пуцања односе између две земље. Недавно је судски забрањена, али маршира и даље јер, кажу, пресуда није правноснажна.

Старе историјске фрустрације, због мира у Тријанону који је од велике Угарске направио малу Мађарску у садашњим границама,мешају се са актуелним социјално-економским фрустрацијама у експлозиванкоктел. У таквом амбијенту ових дана се у мађарском парламенту поново разматрапитање да ли ће бити превремених избора.