Шабачке школе без иједног логопеда

Шабац – Скоро свако четврто дете предшколског узраста на подручју града Шапца има говорно-језички поремећај, показало је истраживање којим је обухваћено 2.294 малишана узраста од три до седам година, а које је спровела шабачка подружница Удружења логопеда Србије. Овај значајан пројекат, под радним називом „Да наша деца правилно говоре”, реализован је у сарадњи са Предшколском установом „Наше дете”, која има 12 објеката у граду и 48 у селима.

Председница подружнице Снежана Васиљевић, логопед-фонопед у Општој болници у Шапцу, истиче да је најизраженији поремећај артикулације (30,11 одсто) код деце узраста од три до четири године, а израженији је на сеоском него на градском подручју.

– Резултати истраживања указују да је стање озбиљно и да су неопходне хитне мере. Нажалост, још увек немамо увид какво је стање код малишана који нису смештени у објекте овдашње Предшколске установе, а до тих података покушаћемо да дођемо преко Развојног саветовалишта. Планирамо, такође, да истраживање спроведемо и у свим шабачким основним школама, будући да на подручју града ни у једној школи нема логопеда – рекла је на конференцији за новинаре Снежана Васиљевић, нагласивши да је, према међународним стандардима, на сваких 8000 становника потребан један логопед, а један на 300 деце предшколског узраста. У шабачким обдаништима, рецимо, има више од 1000 предшколаца, али о њима брине само један логопед.

– Поремећаји у говору који се код деце испољавају до седме године третирају се као развојна патологија, која се може кориговати, али у основним школама већ имамо стање које се може оквалификовати као трајна патологија. Закон каже да основна школа мора да има стручног сарадника, али не дефинише да ли је то педагог, психолог, специјални педагог, или логопед. Међутим, школа се обично одлучује за педагога или психолога – каже Васиљевићева.

Стручњаци су утврдили да чак 90 одсто шабачких предшколаца, иако би то било потребно, не посећује логопеда. Родитељи се за помоћ логопедима углавном обраћају када дете треба да крене у први разред. А код говорно-језичких поремећаја је веома битна рана дијагностика. У супротном, кроз поремећај артикулације, који је основни показатељ, често се провуку и много озбиљнији проблеми попут дислексије или дисграфије.