Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обнова једине цркве у Великом Трновцу

До хра­мов­не сла­ве, Све­тих ца­ра Кон­стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не, 3. ју­на, за­вр­ши­ће­мо ре­кон­струк­ци­ју ове пра­во­слав­не све­ти­ње ко­ја чу­ва исто­ри­ју Ср­ба у Бу­ја­нов­цу и Пре­ше­ву, ка­же Де­јан Стан­ко­вић, пред­сед­ник Цр­кве­ног од­бо­ра у бу­ја­но­вач­кој оп­шти­ни
Обнова једине цркве у Великом Трновцу
(Фото В.Ристић)

Бу­ја­но­вац, Ве­ли­ки Тр­но­вац – На шест ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Бу­ја­нов­ца на­ла­зи се се­ло Ве­ли­ки Тр­но­вац у ко­јем по­о­дав­но жи­ве са­мо Ал­бан­ци. Има их око 6.000, те је ово нај­ве­ће се­ло у ко­ме жи­ви ова ет­нич­ка ма­њи­на у Ср­би­ји. Не­ка­да су ов­де жи­ве­ли и Ср­би и Ро­ми, али је про­цес исе­ља­ва­ња учи­нио сво­је. Оста­ла је цр­ква да под­се­ћа на пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво ко­је је ов­де не­ка­да жи­ве­ло.

Не­да­ле­ко од цен­тра се­ла у ко­јем се на­ла­зе две џа­ми­је, на­ла­зи се и цр­ква са име­ни­ма ца­ра Кон­стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не. Ова пра­во­слав­на све­ти­ња го­ди­на­ма не­ма свог сва­ко­днев­ног па­ро­ха. До са­да се отва­ра­ла јед­ном го­ди­шње, на пра­зник 3. ју­на, ка­да се обе­ле­жа­ва хра­мов­на сла­ва.

Од по­чет­ка ет­нич­ких су­ко­ба 2000. го­ди­не, ка­да су при­пад­ни­ци те­ро­ри­стич­ке „Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске за Бу­ја­но­вац, Пре­ше­во и Ме­две­ђу” (ОВБПМ) са те­ри­то­ри­је Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ко­ри­сти­ли пут пре­ко се­ла До­бро­син за на­па­де на при­пад­ни­ке по­ли­ци­је и вој­ске, цр­ква је би­ла за­тво­ре­на. Са­мо на дан ка­да се сла­ве Све­ти цар Кон­стан­тин и ца­ри­ца Је­ле­на цр­кву су по­се­ћи­ва­ли Ср­би из Бу­ја­нов­ца, Пре­ше­ва и Вра­ња. Тре­ба ис­та­ћи и да Ал­бан­ци из Ве­ли­ког Тр­нов­ца ни­ка­да ни­су на­ср­ну­ли на ову пра­во­слав­ну све­ти­њу.

Ка­та­нац са за­та­ра­бље­ног цр­кве­ног дво­ри­шта ски­ну­ли су мај­сто­ри пред крај ове зи­ме, по­чи­њу­ћи ра­до­ве на ду­го оче­ки­ва­ној об­но­ви.

– Ова пра­во­слав­на све­ти­ња ко­ја чу­ва исто­ри­ју Ср­ба у Бу­ја­нов­цу и Пре­ше­ву. Ве­ру­јем да ће­мо 3. ју­на у но­вом ру­ху до­че­ка­ти вер­ни­ке и да ће не ма­ло зах­тев­ни ра­до­ви до та­да би­ти за­вр­ше­ни – ре­као је но­ви­на­ри­ма Де­јан Сто­ја­но­вић, п­редседн­ик­ Црквено­г одбора­ у­ Бу­јановц­у, прецизирај­ућ­и да ­су у ток­у р­ад­ов­и на п­ос­та­вљању н­ових плочица на поду у унутрашњости цркве.

– Уз Божију помоћ и захваљујући овогодишњој куми Јелени Михајловић, адвокатици из Врања са канцеларијом у Бујановцу која је донирала све керамичке плочице и неопходни грађевински материјал, као и хуманим мајсторима керамичарима Саши Петрушијевићу и Нешку Цветковићу из Жужељице, који су без икакве надокнаде обавили посао постављања, под у Цркви Светих цара Константина и царице Јелене у Великом Трновцу коначно ће имати нови изглед – навео је Стојановић, који је заменик председника СО Бујановац.

До храмовне славе има још доста времена, а у Црквеном одбору у Бујановцу очекују да ће уз подршку донатора који се јављају како би дали свој допринос реконструкцији ове цркве завршити све предвиђене радове.

– Неопходно је да обновимо и спољашност цркве, као и да санирамо кров, да не прокишњава, како не би био узалудан труд на постављању нове подне структуре унутар храма. Очекујемо и подршку Епархије врањске и митрополита Пахомија, како би овај подухват добио континуитет који је неопходан и како црква не би била отварана само једном годишње – појаснио је за „Политику” Дејан Станковић, који је и покренуо акцију обнове једине цркве у Великом Трновцу.

 

Храм са дугом традицијом

Храм у Великом Трновцу потиче из времена Немањића. Порушен је 1878. године, пре ослобођења Врања и овог подручја од османлијске окупације. Црква је обновљена 1937. године, када је овде живело око 5.000 Срба. Последњи радови на реконструкцији извођени су 1990. године, када почиње и окупљање верника за храмовну славу 3. јуна.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.