Како се остаје цео у расутим световима

До 27. марта у простору Галерије „Хаос” биће представљени цртежи и други радови на папиру (колажи, слике), уз цртачке интервенције на платну, мултимедијалне уметнице Александре Кокотовић, која је недавно затворила своју изложбу скулптура у Кући легата.

„Пре него што је настало време постојала је линија”, каже уметница у поменутом ликовном наступу и тако повезује ова два дешавања и употпуњује своје две презентације.

„Линија – можда као хоризонт, неопредмећена или као средство обликовања мисли, осећања, предмета, околног света? У циклусу цртежа које овога пута излаже у ’Хаосу’, насловљених ’Нестабилна присутност’, реализује низ енергичних ауторефлексија, кроз апстрактне проседе и веома слојевит процес рада, кроз своје смеле интервенције на папиру, и досеже ликовност која побуђује на дубља промишљања. Вештом игром линија уметница улази у невидљиве слојеве своје личности, често сакривене од свега свесног и намере да се то свесно и емоције до краја покажу”, каже о њеном стваралаштву Борка Божовић, директорка Галерије „Хаос”.

Како истиче, линеарност у цртежима Александре Кокотовић нема никада декоративну или делимично дескриптивну функцију, нити какву естетску логику. Напротив. Реч је о вештини руке која цртачким записима сама води до жељеног исходишта.

„Тамни колорит еманира тугу и забринутост, остављајући ту и тамо понеки светли траг који нас охрабрује да верујемо у трајање. И кад њени радови поседују асоцијативне елементе, фрагментарне форме и кад се нека фигура назире, израња углавном оно што обликује, унутрашња напетост, дилема или искуство”, наглашава Борка Божовић и додаје да су ликовни елементи све време у дијалогу са материјалом, али и са унутрашњим просторима, недокучивим световима.

Износећи своја рањена, а тако поетична осећања и унутрашња стања свести, која се неминовно преплићу са спољним светом, уметница показује невероватну снагу и веру у смисао постојања опомињући нас да „свет може да се сломи, али не и смисао”. Она сва своја „прелазна стања”, улива по сопственим речима забележеним на зиду претходне изложбе: „тугу која још није постала суза, у молитву пре него што се претвори у реч, у сећање пре него што постане бол”.

Како је саопштено, њени радови, па и ови на папиру, знају како да се линије преплићу кроз хаос, „знају како се остаје цео у расутим световима и како се никада не просипа оно што је свето”. А свети могу бити само разумевање, емпатија, истина, сећање, искрена емоција, људски загрљај. И још понешто. Издржљивост у тешким временима и често неправедном свету.

Александра Кокотовић је савремена мултимедијална уметница чија пракса обухвата сликарство, скулптуру, инсталацију, цртеж, перформанс и проширене медије. Дипломирала је на Accademia del Lucco у Италији. До сада је реализовала 60 самосталних изложби и учествовала на више од 160 колективних изложби, уметничких пројеката и симпозијума у бројним земљама света почев од Сједињених држава, преко Италије, Француске, до Либана, Египта и Уједињеним Арапским Емиратима… Чланица је Улуса, Улупудса и УЛУБиХ-а (Удружења ликовних уметника Босне и Херцеговине). Године 2025. изабрана је за председницу Уметничког савета УЛУС-а.