Ратом у Ирану угрожена је и стабилност Балкана

Специјално за „Политику”

Вашингтон – Овај рат је део трећег светског рата, који није толико рат држава међусобно, већ рат одређених држава против међународног права. Овај рат је почео руском анексијом Крима, а потом и инвазијом на Украјину. Нападом на Иран, Трамп и Нетанјаху поручују лидерима других земаља да могу игнорисати национални суверенитет, заобићи Уједињене нације, кршити Женевске конвенције и тако даље. Највидљивији ефекат је потпуно игнорисање међународног права, каже у разговору за „Политику” Џон Фефер, директор програма „Спољна политика у фокусу” и „Глобална праведна транзиција” у Институту за политичке студије у Вашингтону.

Како се на рат са Ираном гледа у Сједињеним Државама?

У Сједињеним Државама, подршка рату прати партијске линије, иако је било неких значајних одступања од такозваних МАГА изолациониста. Ипак, показатељ је да танка већина Американаца не подржава рат. Овакав отпор се обично јавља тек након што се Сједињене Државе заглаве у сукобу. Уколико Трамп ускоро не оконча рат проглашењем победе – ма колико та декларација била упитна – његова подршка међу независнима, а можда и међу републиканцима, почеће да опада. Он је обећао да ће се држати подаље од „вечних ратова”. Што рат дуже траје, то је очигледније кршење тог обећања.

Економски, са захтевом Конгресу за додатних 200 милијарди долара за ратне издатке, који је у току, сукоб ће се ускоро претворити у рат против приступачности унутар Сједињених Држава. Богати ће негодовати због губитака на берзи, средња класа ће протестовати због раста цена основних добара, сиромашни ће се побунити због губитка послова и здравствене заштите, а фискални „јастребови” ће дићи руке у очајању. Глобално, рат ће имати огромне таласне ефекте, посебно на земље које у великој мери зависе од нафте у свом БДП-у, укључујући Сједињене Државе. Кина, захваљујући брзом преласку на електрификацију транспорта, није толико рањива као САД (упркос зависности од увоза). Уопштено говорећи, Кина ће изаћи као победник – све док сузбије импулс да употреби војску како би силом поново ујединила Тајван са копном.

Када би рат у Ирану могао да се заврши и са каквим последицама?

Било је тешко предвидети почетак рата у Ирану, посебно зато што су Сједињене Државе и Израел напали Иран током преговора са Техераном, па је подједнако тешко предвидети како ће се сукоб завршити. Сједињене Државе и Израел имају донекле различите дефиниције успеха. Влада израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа Иран дефинише као егзистенцијалну претњу Израелу, жели темељну промену режима. Трампова администрација је изнела различите циљеве баш као што је понудила различита образложења за сам рат. Али се понекад чини да је председник Трамп задовољан тиме да тамо постоји лидер са којим може да „послује”. У другим тренуцима, Трамп је говорио о елиминацији иранских нуклеарних способности и/или његових офанзивних капацитета. Такође је позвао становништво да се побуни. Није искључио употребу копнених трупа, али је такође разговарао са Курдима о њиховој улози као посредничке силе. Надао се брзој победи. Он нема прави план Б.

Поред тога, цена нафте је почела да надмашује уске стратешке циљеве, до те мере да је Трампова администрација укинула санкције на нафту иранским танкерима, једноставно да би ублажила притисак на тржиште нафте (без обзира на економске користи за Техеран). Поновно отварање Ормуског мореуза сада је доспело на врх приоритета администрације. Због ових различитих циљева, прилично је тешко замислити како ће САД и Израел формулисати своје преговарачке позиције.

Иран, у међувремену, жели да се напади окончају и да се укину економске санкције. Такође је вероватно закључио да је његово право на обогаћивање уранијума неприхватљиво за преговоре (при чему је постојање иранског нуклеарног оружја једини начин да се спрече будући напади). Наставиће да врши притисак, посебно на земље Залива, у нади да ће оне заузврат извршити притисак на Трампа да заустави рат. Али ова тактика би могла да му се обије о главу ако земље Залива одлуче да директно уђу у рат на страни САД.

Вероватно ће уследити нека врста застоја, при чему ће обе стране наставити са узвратним нападима, чак и ако се избегне потпуна ескалација. Цена нафте ће остати висока, чак и ако се Ормуски мореуз поново отвори, јер ће поправке инфраструктуре за фосилна горива трајати месецима (или дуже).

Последице оваквог сценарија, повремени „врући” рат, биће више цене не само горива већ и хране (због већих цена ђубрива), путовања (скупље авио-карте и крстарења), као и било ког произведеног добра које зависи од енергије из фосилних горива за производњу или транспорт. Глобална економија ће трпети, као што је трпела током пандемије ковида 19.

Који су ризици рата у Ирану за регион Балкана, посебно Србију?

Свакако је стабилност Балкана угрожена због раста цена нафте и хране. Босна и Херцеговина се, додатно, суочава са изазовом различитих перспектива муслиманског и немуслиманског становништва.

Влада Србије, као и многе друге владе, увела је мере да ублажи последице, као што је забрана извоза горива. Такође је покушала да задржи неутралну позицију, за разлику од неких других земаља у региону, попут Албаније, које су стале на страну Сједињених Држава. Србија настоји да очува односе и са Израелом и са арапским државама.

Уопштено, европске земље ће се суочити са последицама све већег разилажења у политици са Трамповом администрацијом. САД су затражиле помоћ НАТО-а у одржавању отвореног Ормуског мореуза, али је већина чланица одбила. Србија, наравно, није чланица НАТО-а, али све европске земље разматрају значај развоја независних војних капацитета што чини и Србија.

Каква је Ваша процена односа САД–Србија?

Све илузије које су Срби можда имали да ће Трамп интензивније побољшати односе са Србијом распршиле су се када је администрација прошлог августа увела царину од 35 одсто на српске производе, вишу него што су поднеле друге балканске земље. Та стопа је вероватно утицала на пад подршке Трампу у Србији (59 одсто према анкети из 2024, највише у Европи). Српске резерве литијума могле би бити привлачне Трампу, али Србија истовремено балансира јачањем односа са Кином.

Уопштено, Трамп посматра целу Европу као једну целину и не посвећује јој много пажње, у поређењу са регионима где може директније да пројектује своју моћ (над слабијим земљама у Латинској Америци) или у складу са интересима Израела на Блиском истоку.