Нешто између

Међународним истраживањем о отворености буџета у 85 земаља први пут је обухваћена и Србија која се нашла на 45. месту. Ово упоредно истраживање, у коме је учествовала „Транспарентност Србија”, састоји се од 91 питања, кроз које се истражује количина и врсте информација које су доступне јавности у кључним документима који се односе на припрему, извршење и контролу државног буџета.

Истраживањем су биле обухваћене земље са свих континената, а у фокусу је био буџет за 2007. годину. На тој листи Србија се са 45 поена налази на средини, у близини Гватемале и Костарике, с мало бољим пласманом од Албаније и Босне и Херцеговине, али лошијим од Македоније, Бугарске и Хрватске. „Транспарентност Србија” сматра да иако број доступних буџетских информација у Србији из године у годину расте, незадовољавајући пласман за 2007. годину је пре свега узрокован чињеницом да Србија још нема праксу провере завршног рачуна буџета, као и да се буџет делимично прави по програмима тек од прошле године. Познато је да је повећање јавности буџетских процеса ефикасно средство у борби против корупције и један од предуслова за ефикасније коришћење све оскуднијих финансијских ресурса, па је јасно колико је важно да буџет у свим фазама буде јаван.

Ово је изгледа добро познато Великој Британији, Јужној Африци, Француској, Новом Зеланду и Америци који су на врху листе, свака с више од 80 поена. На дну листе с нула поена налазе се Руанда, Судан, Конго, Гвинеја и Сао Томе и Принципе.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентност Србија”, каже да код нас постоји предлог завршног рачуна буџета, али да није подвргнут контроли. „Да о њему постоји ревизорски извештај могла би да се поведе расправа. Кривица што то не постоји је на разним местима. Може се поставити питање зашто ревизорска институција није формирана раније, него се чекало годину дана на одобрење пословника о раду, што не значи да је дошао крај невољама јер када ревизори почну да раде могу се очекивати снажне опструкције.”

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, каже да је веома лоше, и за углед земље и за материјалне интересе државе и грађана, што се код нас већ годинама не разматра завршни рачун буџета. „С тим треба прекинути што пре. Разматрање и усвајање завршног рачуна није ништа ексклузивно, то је нормална пракса у функционисању држава. Разлози који стоје иза поменуте лоше праксе су бројни – турбулентне политичке прилике, инерција, лењост, неодговорност, а свакако и интереси неких друштвених група или чак појединаца којима чист рачун не одговара. У сваком случају, ниједан од разлога не може и не би смео бити оправдање за праксу коју треба променити што пре.”

Код нас се буџет прави по програмима тек од прошле године. Ненадић каже да то важи само за пет министарстава. „Биће много јавнији када сва министарства буду радила по програму.”

Шабић бар делимично објашњење види у конзерватизму људи и служби које припремају буџет. Припремање буџета у складу с потребом остварења одређених пројеката а не према апетитима државних органа или функционера јесте релативно нова ствар, а претпоставља битно другачију методологију на коју они који раде на буџету треба да се навикну. Буџет који се заснива на идеји финансирања јасних, проверљивих задатака, у интересу је оних који хоће и знају да реализују задатке. А није у интересу оних који неће или не знају да раде а ’добро знају’ да троше и да одсуство резултата покрију причом и нетранспарентношћу.”

„Велики део података о буџету се објављује, али материјали о буџету су обимни и треба их разумети. Не можете очекивати ни да ће сви желети да виде те материјале”, каже Ненадић. Али, очигледно је да то није довољно и да је потребно отклонити многе проблеме како би јавност података о начину трошења новца пореских обвезника била већа. Шабић потврђује да је потребно отклонити многе проблеме. „Надзор над јавним расходима подразумева улогу бројних фактора, али је улога јавности незаменљива. Мора постати неспорно да су сви јавни расходи легитиман предмет интересовања јавности и да подаци о томе морају бити у сваком тренутку доступни. И тако што је власт дужна да их да на захтев медија или грађана учини доступним, али и чинећи их јавним, не чекајући да то неко тражи. Годинама инсистирам да се те информације објављују на веб-презентацијама органа власти. У врло догледно време покушаћу да у сарадњи са ’Транспарентност Србија’ и министарствима за државу управу и информатичко друштво реализујем једну акцију која би требало да обезбеди знатно већи ниво јавности.”

А ваљда је јасно шта је у интересу оних који пуне буџет – пореских обвезника. Да знају куда иду њихове паре које су на разне начине сакупљене у буџет.