„Лична карта” умало на Лешћу

Плутајући фолк адмирал са Саве и Дунава можда сада направи нови хит. Догађај који је умало био трагичан за Ацу Лукаса инспирисао је неког да духовито каже да је протекли уторак био обележен насловима песама главнокомандујућег флотиле београдских сплавова. Док је ишао ка свом „порше кајену”, у предвечерњим сатима, певушио је „Куда иду људи као ја”, а онда му је пришао неки маскирани револвераш, којем још није нађена „Лична карта” и приредио му „Песму до бола”, пуцавши му у ногу. Права је срећа да капетан „на бели сплав” није завршио на месту које носи име његовог последњег албума „Лешће”. Изашао је из болнице, победнички поручивши армији фанова да немају због чега да брину.

Аца Лукасје рођен 3. новембра 1969. у Београду, као Александар Вуксановић. Надимак који га је прославио добио је средином осамдесетих, забављајући госте сплава „Лукас”. Кажу да је штета што се није прославио певајући на сплаву „Амстердам”,  јер би надимак Аца Амстердам можда најбоље описао овог фолкера који себе описује као „рокера у души”. Никаданије крио своје проблеме с дрогом и коцкањем, али је тврдио да их је у међувремену решио.

„Решио сам да завршим са свим пороцима, мада се нити стидим, нити кајем због било чега што сам у животу радио”, рекао је Лукас. Досад је снимио петнаестак албума, од којих је последњи, већ споменути „Лешће”, прошле године изазвао велику пажњу јавности због контроверзног омота, за који се сликао у мртвачком ковчегу, са подигнутим средњим прстом.

Коцка, кокаин и посао којим се бави спојили су га са многим људима за које се обично каже да су „са друге стране закона”. Међу многим другим,  такво познанство односило се и на Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума, вође „земунског клана”, који су убијени у обрачуну са полицијом током акције „Сабља”.  Незванично се причало, у појединим круговима блиским полицији, и да је после атентата на др Зорана Ђинђића Лукас одржао концерт у Бечу где је, наводно, наздрављао организаторима убиства тадашњег премијера. Таква дојава нашој полицији, била она тачна или не, послужила је као један од разлога да се Лукас ухапси током „Сабље”. Претпостављало се да је знао да се спрема атентат на Ђинђића, али је услед недостатка доказа за такву оптужбу, против њега поднета кривична пријава због недозвољеног поседовања оружја. Реч је била о једном пиштољу због којег је Лукас осуђен на четири месеца затвора. Када је осуђен, пљунуо је у правцу новинара и опсовао их. Направиоје затим паузу од годину дана и захвалио „онима што су му дали прилику да се мало одмори”.

Познанство са „земунцима” није било једино које се тиче његовог друговања са сумњивим момцима. Једно од таквих пријатељстава се односи и на Милета Радуновића званог Црни, некадашњег члана гарде и шрафа у криминалној машинерији Жељка Ражнатовића Аркана. Често се причало да Радуновић штити Лукаса, када би овај западао у дугове и проблеме. Наводно се појављивао и говорио да је „шеф Аркан поручио да се Лукасу опрости дуг”. Радуновић је пре неколико година пронађен мртав у свом стану у локви крви. Испоставило се да је преминуо услед прекомерне употребе наркотика.

Верен је са Соњом Шашић, бившом женом фолк певача Жељка Шашића. Био је ожењен два пута. Има троје деце из претходних бракова – два сина и ћерку. Воли да летује на „егзотичним дестинацијама”. Најављује аутобиографију, али никако да је заврши, јер се стално нешто ново догоди, што „само доказује да ми живот није досадан”.  Могло би ту свашта да се прочита.