Три и по деценије од крвавог ускрса на Плитвицама
Пуних је 35 година откако је 31. марта 1991. године у раним јутарњим часовима из Загреба ка Плитивицама, у неколико аутобуса, комбија, приватних возила и у једном транспортеру, колона од око четири стотине хрватских специјалаца како би „увела уставноправни поредак на подручју националног парка”. Документационо-информациони центар „Веритас” тим поводом подсетио је на дешавања која су претходила овом догађају који је по многима означио почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог века. Овај догађај се по многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих прошлог века. Тога дана православни верници су славили Цвети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали „крвави Ускрс”.
„У фебруару 1991. године Хрватска је донела одлуку о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФРЈ, а након тога и Српска аутономна област (САО) Крајина доноси Резолуцију о раздруживању од РХ. Исте године, средином марта, ЈНА тражи од председништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што, услед противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније, не пролази. У контексту таквог стања, крајишки Срби су 25. марта организовали „митинг истине” на Плитвицама са захтевом да Национални парк „Плитвичка језера” остане у саставу САО Крајине. Два дана касније, на улазима у национални парк на јарболима су извешане српске и југословенске заставе”, подсећа „Веритас”.
Следећег дана, 29. марта, „мартићевци” из Книна заузимају управне зграде НП „Плитвичка језера”. У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба крећу хрватски специјалци. У том моменту у плитвичким хотелима било је око 400 туриста, међу којима је била и тајно убачена група хрватских специјалаца, који су се дан раније, с оружјем у коферима, с намером да препадом изнутра у координацији са онима споља, савладају крајинске територијалце.
Јутро је било магловито, а снег до колена. Пушкарање је започело ујутро између шест и седам часова. Бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком. Даљу ескалацију сукоба спречила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као тампон-зона.
На хрватској страни погинуо је Јосип Јовић (22) из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено. На српској страни погинуо је територијалац Рајко Вукадиновић (32) из Коренице, док их је 17 заробљено. Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву „домовинског рата” и сваке године, на врло високом нивоу, обележава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио, али у својој књизи записао да је обдукција показала да је погођен метком из америчке пушке увезене из Сингапура, какву је имала хрватска полиција.
Хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања услед контроле од стране ЈНА, и расформирана. Контролу над НП „Плитвичка језера” преузеле су крајинске власти и задржале је све до августа 1995.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


