Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три и по деценије од крвавог ускрса на Плитвицама

Три и по деценије од крвавог ускрса на Плитвицама
(Принтскрин)

Пу­них је 35 го­ди­на от­ка­ко је 31. мар­та 1991. го­ди­не у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма из За­гре­ба ка Пли­ти­ви­ца­ма, у не­ко­ли­ко ауто­бу­са, ком­би­ја, при­ват­них во­зи­ла и у јед­ном тран­спор­те­ру, ко­ло­на од око че­ти­ри сто­ти­не хр­ват­ских спе­ци­ја­ла­ца ка­ко би „уве­ла устав­но­прав­ни по­ре­дак на под­руч­ју на­ци­о­нал­ног пар­ка”. До­ку­мен­та­ци­о­но-ин­фор­ма­ци­о­ни цен­тар „Ве­ри­тас” тим по­во­дом под­се­тио је на де­ша­ва­ња ко­ја су прет­хо­ди­ла овом до­га­ђа­ју ко­ји је по мно­ги­ма озна­чио по­че­так ра­та у Хр­ват­ској де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Овај до­га­ђај се по мно­гим из­во­ри­ма узи­ма као по­че­так ра­та у Хр­ват­ској де­ве­де­се­тих про­шлог ве­ка. То­га да­на пра­во­слав­ни вер­ни­ци су сла­ви­ли Цве­ти, а ка­то­ли­ци Ус­крс, због че­га су ме­ди­ји овај до­га­ђај и на­зва­ли „кр­ва­ви Ус­крс”.

„У фе­бру­а­ру 1991. го­ди­не Хр­ват­ска је до­не­ла од­лу­ку о не­ва­же­њу са­ве­зних за­ко­на на ње­ној те­ри­то­ри­ји и о раз­дру­жи­ва­њу од СФРЈ, а на­кон то­га и Срп­ска ауто­ном­на област (САО) Кра­ји­на до­но­си Ре­зо­лу­ци­ју о раз­дру­жи­ва­њу од РХ. Исте го­ди­не, сре­ди­ном мар­та, ЈНА тра­жи од пред­сед­ни­штва СФРЈ да се у др­жа­ви уве­де ван­ред­но ста­ње, што, услед про­ти­вље­ња пред­став­ни­ка Хр­ват­ске, БиХ и Ма­ке­до­ни­је, не про­ла­зи. У кон­тек­сту та­квог ста­ња, кра­ји­шки Ср­би су 25. мар­та ор­га­ни­зо­ва­ли „ми­тинг исти­не” на Пли­тви­ца­ма са зах­те­вом да На­ци­о­нал­ни парк „Пли­твич­ка је­зе­ра” оста­не у са­ста­ву САО Кра­ји­не. Два да­на ка­сни­је, на ула­зи­ма у на­ци­о­нал­ни парк на јар­бо­ли­ма су из­ве­ша­не срп­ске и ју­го­сло­вен­ске за­ста­ве”, под­се­ћа „Ве­ри­тас”.

Сле­де­ћег да­на, 29. мар­та, „мар­ти­ћев­ци” из Кни­на за­у­зи­ма­ју управ­не згра­де НП „Пли­твич­ка је­зе­ра”. У ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма 31. мар­та из За­гре­ба кре­ћу хр­ват­ски спе­ци­јал­ци. У том мо­мен­ту у пли­твич­ким хо­те­ли­ма би­ло је око 400 ту­ри­ста, ме­ђу ко­ји­ма је би­ла и тај­но уба­че­на гру­па хр­ват­ских спе­ци­ја­ла­ца, ко­ји су се дан ра­ни­је, с оруж­јем у ко­фе­ри­ма, с на­ме­ром да пре­па­дом из­ну­тра у ко­ор­ди­на­ци­ји са они­ма спо­ља, са­вла­да­ју кра­јин­ске те­ри­то­ри­јал­це.

Ју­тро је би­ло ма­гло­ви­то, а снег до ко­ле­на. Пу­шка­ра­ње је за­по­че­ло ују­тро из­ме­ђу шест и се­дам ча­со­ва. Број­ча­но над­моћ­ни­ји хр­ват­ски спе­ци­јал­ци, уз по­моћ оних ка­му­фли­ра­них у го­сте, ус­пе­ли су да за­у­зму хо­те­ле и до по­дне­ва ус­по­ста­ве кон­тро­лу над на­ци­о­нал­ним пар­ком. Да­љу еска­ла­ци­ју су­ко­ба спре­чи­ла је ЈНА, ко­ја се из­ме­ђу су­прот­ста­вље­них стра­на по­ста­ви­ла као там­пон-зо­на.

На хр­ват­ској стра­ни по­ги­нуо је Јо­сип Јо­вић (22) из Ар­жа­на код Ма­кар­ске, док их је два­де­се­так ра­ње­но. На срп­ској стра­ни по­ги­нуо је те­ри­то­ри­ја­лац Рај­ко Ву­ка­ди­но­вић (32) из Ко­ре­ни­це, док их је 17 за­ро­бље­но. Хр­ват­ска је по­ги­ну­лог Јо­ви­ћа про­гла­си­ла за пр­ву жр­тву „до­мо­вин­ског ра­та” и сва­ке го­ди­не, на вр­ло ви­со­ком ни­воу, обе­ле­жа­ва го­ди­шњи­цу ње­го­ве по­ги­би­је, иако је та­да­шњи ми­ни­стар по­ли­ци­је Јо­сип Бољ­ко­вац ви­ше пу­та јав­но го­во­рио, али у сво­јој књи­зи за­пи­сао да је об­дук­ци­ја по­ка­за­ла да је по­го­ђен мет­ком из аме­рич­ке пу­шке уве­зе­не из Син­га­пу­ра, ка­кву је има­ла хр­ват­ска по­ли­ци­ја.

Хр­ват­ска по­ли­ци­ја је на Пли­тви­ца­ма фор­ми­ра­ла по­ли­циј­ску ста­ни­цу, ко­ја се одр­жа­ла до кра­ја ав­гу­ста те го­ди­не, ка­да је, због не­мо­гућ­но­сти функ­ци­о­ни­са­ња услед кон­тро­ле од стра­не ЈНА, и рас­фор­ми­ра­на. Кон­тро­лу над НП „Пли­твич­ка је­зе­ра” пре­у­зе­ле су кра­јин­ске вла­сти и за­др­жа­ле је све до ав­гу­ста 1995.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.