Вештачка интелигенција чува српску традицију: платформа за дигитализацију културног наслеђа

Програм Уједињених нација за развој (УНДП) представио је данас платформу Лорија, односно алат за дигитализацију и очување писаног културног наслеђа чији је циљ укључивање недовољно заступљених језика у развој вештачке интелигенције.

Како је речено на представљању, ова платформа развијена је у сарадњи са Српском академијом наука и уметности  САНУ) и са Народном библиотеком Србије, а уз подршку Владе Француске и уз додатну подршку Владе Јапана.

Објашњено је да је Лорија дигитални алат који претвара писано културно наслеђе из штампаних извора у чист, дигитално читљив текст који се може користити за обуку језичких модела вештачке интелигенције на локалним језицима.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш рекао је да покретање платформе Лорија представља део шире иницијативе те организације која је усмерена на подршку дигитализацији у Србији, на којој се ради већ десет година.

Он је навео да је овај програм потврда глобалне револуције вештачке интелигенције, али и прилика да Србија заузме своје место у том процесу, посебно када је реч о мање заступљеним језицима.

„Говоримо о језицима који данас можда нису довољно присутни на глобалном нивоу, али како се свет буде развијао у добу вештачке интелигенције, постоји ризик да постану још мање заступљени. То не важи само за Србију, већ и за многе друге земље“, рекао је Бериш.

Према његовим речима, циљ овог пројекта је дигитализација писане културне баштине како би се обезбедило да такви језици не буду изгубљени у процесу дигиталне трансформације.

Бериш је објаснио да Лорија није алат за превођење, већ платформа која омогућава да се материјал на српском језику укључи у глобални дигитални корпус и постане доступан за претрагу и анализу.

„Велики део писане баштине Србије данас није доступан истраживачима и невидљив је за вештачку интелигенцију. Ова платформа има за циљ да премости тај јаз", рекао је Бериш.

Како је навео, Лорија ће омогућити културним институцијама да дигитализују своје колекције и генеришу машински претражив текст, чак и када је реч о сложеним историјским документима и различитим писмима, укључујући ћирилицу и латиницу.

„Различита културна наслеђа могу да помогну у смањењу предрасуда и слепих тачака у системима вештачке интелигенције и омогуће заједницама да своје приче испричају сопственим гласом", рекао је Бериш.

Он је додао и да ће документи обрађени путем Лорије бити коришћени за даље тренирање модела вештачке интелигенције, како би се осигурало да локални језици не буду изостављени из будућих технолошких токова.

Бериш је навео и да је у плану регистрација платформе као дигиталног јавног добра, што би омогућило њену слободну употребу широм света.

Додао је и да су тимови УНДП-а из Ирака, Непала и Марока већ изразили интересовање за њену примену.

„Tо показује ширу вредност ове иницијативе и спремност других да улажу у очување језика и дигитализацију културне баштине", рекао је он.

Бериш је подсетио и да УНДП већ годинама подржава дигиталну трансформацију Србије кроз развој кључних институција дигиталне инфраструктуре, унапређење јавних дигиталних услуга и јачање дигиталних вештина грађана, као и кроз израду националних смерница за одговорну примену вештачке интелигенције и пилот-пројекте у јавном сектору.

Он је нагласио и да су трансформативне промене могуће само кроз сарадњу међународних организација, јавног сектора, академске заједнице, технолошких компанија и грађана.

„Када сви раде заједно, резултати су другачији него када постоје паралелни, индивидуални напори", рекао је он.

Навео је и да је платформа Лорија развијана годину дана уз подршку партнера из Јапана, глобалног УНДП тима за дигитализацију, као и домаћих институција попут САНУ и Народне библиотеке Србије, које су омогућиле приступ обимној грађи које су много допринеле развоју технологије за препознавање рукописа и штампаних текстова.

Заменица шефа мисије амбасаде Француске у Србији Наташа Ефимоф изјавила је да развој платформе Лорија представља важан корак ка обезбеђивању инклузивне технолошке трансформације која ће служити потребама свих народа.

Она је нагласила да међународна сарадња има кључну улогу у томе да технолошка револуција буде доступна свима.

„Са брзим успоном вештачке интелигенције, морамо спречити ризик од искључивања. Ако историјски записи језика остану ограничени на физичке архиве, постоји опасност да постану маргинализовани", рекла је Ефимоф.

Према њеним речима, посвећеност Француске иницијативама попут „локалног језичког акцелератора и развоја вештачке интелигенције, у оквиру којих је Лорија важна компонента, заснива се на уверењу да је језичка разноликост кључ за инклузивне и доступне ВИ системе".

„Овај пројекат представља француску визију вештачке интелигенције, ону која омогућава свим заједницама да учествују у дигиталној трансформацији и осигурава да ниједан језик не буде заборављен", нагласила је она.

Ефимоф је додала и да Србија показује снажну посвећеност развоју стручности у области вештачке интелигенције, као и да ће предстојећи међународни скупови додатно осветлити значај оваквих иницијатива.

„Први дијалог УН о управљању вештачком интелигенцијом, који ће се овог лета одржати у Женева, биће одлична прилика да се представе конкретни резултати пројекта и покаже како се може одговорити на изазове очувања културне разноликости у дигиталном добу", рекла је она, преноси Танјуг.