Понор пун лажи
Од нашег специјалног извештача
Берлин, 9. фебруара – Велики фестивал и јесте за великане и филмске класике, а они су на 59. Берлинском фестивалу заступљени у ликовима и новим делима два легендарна Француза и два легендарна Грка. Фестивалски почетак посвећен је Клоду Шабролу и Бертрану Тавернијеу, док се за саму завршницу чувају филмови Теа Ангелопулоса и Косте Гавраса (уједно и овогодишњи добитник „Златне камере” за животно дело).
Све обожаваоце полувековног стваралаштва легендарног Клода Шаброла није разочарао ни његов педесет и осми играни филм „Белами”, разиграна драмска крими-мистерија у којој ништа није онако како на први поглед изгледа. Све је помало у стилу Џесике Флечер и „Убиства која је написала”, са обавезним хичкоковским елементима за којима Шаброл тако често, духовито и каткад цинично, посеже испредајући своје виспрене приче о злочину и његовом расветљавању. У „Беламију” Шаброл нуди портрет једне породице из сунчане Провансе у којој се догодило убиство које ће расветлити славни париски инспектор, који се ту случајно затекао током свог годишњег одмора. Филм је пун и хумора и малих апсурдности и одраз је личног уживања енергичног и неуморног Шаброла, али и изврсног Жерара Депардијеа у улози полицијског инспектора.
За разлику од Шаброловог филма, ново дело његовог земљака и исписника Бертрана Тавернијеа „У електричној магли”, спада у једно од највећих разочарања на овогодишњем Берлиналу. У првом филму који је, током дуге, плодне и угледне каријере, снимио у Америци на енглеском језику, Таверније нуди развучени и драмски недорађени јужњачки кримић у којем Томи Ли Џонс игра лаконски, трошећи све старе познате трикове. Џонс игра полицајца из Лујзијане који истражује убиство младе проститутке откривајући серијског убицу. Најузбудљивији делови филма су они, снимљени у полуразрушеном Њу Орлеансу.
Међу тешке подбачаје спада и филм „Бес” британске редитељке Сали Потер. Приказујући наличје модног бизниса, кроз снимке које је телефоном начинио један студент, Потерова фингира документарни филм подсећајући публику да је као ауторка и потекла из света експерименталног филма. Међутим, овај необичан редитељски поступак тешко је гледати у драми од 100 минута, јер већ после првих десет све постаје заморно. Осим можда Џуди Денч у улози изблајхане модне критичарке и Стива Бушемија у улози бившег ратног фоторепортера, а сада адреналинског модног фотографа. Џуд Лоу изгледа добро и као транссексуалац, и то је то. Оно што је требало да буде сатира на тему модне индустрије, врло брзо прераста у аматерски и самодовољни филм.
Лош утисак у такмичарском програму оставили су и филмови „Рики” Франсоа Озона и „Мамут” Лукаса Мудисона, али су срећом образ фестивалског челника Дитера Кослика до сада осветлали „Мали војник”, „О Ели” и „Гигант”.
„Мали војник” увек ангажоване данске редитељке Анет К. Олесен, минималистичким поступком јасно проговара о кривици западњака у многим прљавим работама у земљама Трећег света, кроз причу о девојци која се враћа кући у Данску после одслуженог војног рока у Ираку. Уругвајски филм „Гигант” Адријана Биниезија је горко-слатка прича о чувару који надгледа џиновски супермаркет, а преко монитора и своју тајну љубав – симпатичну чистачицу. Љубак и шармантно изведен филм, један од типичних представника нове латиноамеричке школе.
У досадашње фаворите са лакоћом се издвојио ирански филм „Све о Ели” Асгхара Фархадија, сасвим друкчији од оног на шта су нас навикла дела из ове интригантне и привлачне кинематографије. Главни јунаци овог пута нису ни мудри сеоски старци, ни сиромашна а племенита деца, већ припадници урбане средње класе који одлазе на викенд на Каспијско језеро. Млади брачни парови и њихова неудата другарица Ели суочиће се са анализом међусобних односа и самоанализом, у стилу јунака Карановићевог филма „Јагоде у грлу”, а изненадно Елино утапање отвориће понор лажи које цветају и у савременом иранском друштву. Изврстан, комплексан и драматуршки добро разрађен филм са лакоћом хвата гледаоца, а у њему игра и интернационална звезда – изврсна глумица Голшифтех Фарахани (тумачи главни женски лик у филму Ридлија Скота „Круг лажи”).
Дубравка Лакић
-----------------------------------------------------------------
„Тамо и овде” нашао светског дистрибутера
Филм Дарка Лунгулова „Тамо и овде”, који ће 1. марта имати светску премијеру на затварању 37. Феста, како сазнајемо у Берлину, већ је обезбедио светског дистрибутера. Права за светску дистрибуцију откупила је кућа „Films Butique”. Њен челник Жан-Кристоф Симон каже да му се Лунгуловљев филм, сниман у Београду и Њујорку, веома допада и да у његове квалитете убраја и улоге које тумаче Дејвид Торнтон, Мирјана Карановић и Синди Лопер.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


