У брлогу и закатанчено

Бор – Брестовачка бања код Бора, некада позната као дворска бања у којој су се готово 70 година лечили и луксузно одмарали многи припадници династија Обреновић и Карађорђевић, одавно је ругло у брлогу, посебно од 2001. године, када је, после стечаја, добила приватног власника. То, у ствари, више и није бања јер је све што је учињено у њеној обнови између 1994. и 2000. године упропашћено, па је санитарна инспекција наложила да се лековита вода за очи и живце више не точи на изворима на којима је точена деценијама.

Покренута је, због свега, до сада најопсежнија иницијатива да се спречи даље уништавање најпознатије српске бање у 19. веку, а припадници „Групе 55“ намеравају да иницијативу, са опсежном документацијом, доставе надлежнима у Бору и Србији. Од њих ће се најенергичније затражити да се најпре процесуирају кривичне пријаве пред Окружним судом у Неготину, поднете одавно због, наводно, нелегалне продаје Брестовачке бање. На округлом столу о перспективи борског туризма, у децембру прошле године, и недавној јавној трибини о истој теми највише оптужби за немар и пропадање изузетних борских туристичких потенцијала изречено је на рачун општинског руководства, бившег и актуелног.

Бивши истакнути туристички и привредни посленици у Бору подсећају да је још 1949. године Брестовачка бања добила заштиту државе због тога што се у њој налазе изузетно значајни споменици културе из 19. и 20. века. Међу њима су конак Милоша Обреновића, дворац кнеза Александра Карађорђевића и купатило краља Петра Првог Карађорђевића. Бања је у то време била позната и по томе што је у њој било уређено 11 извора лековите воде, чија је лековитост доказана стручном анализом у Бечу још пре 170 година.

Борани су апсолутно убеђени да би ова бања, невеликим новчаним улогом и са више бриге надлежних у Бору и Србији, могла да врати стари сјај и запосли више десетина младих стручних људи. Могла би да извози лековиту воду и да се укључи у јединствену борску туристичку понуду. У тој понуди, поред обновљене бање, могли би да се нађу и хотел „Језеро“ на оближњем Борском језеру, мотел „Злотске пећине“, популарна „Слобина вила“ на Дубашници, незавршени комплекс хотела туристичког центра на Црном врху… Могло би се у њима наћи посла за више од хиљаду Борана.

Сви ти потенцијали сада су, међутим, мртви капитал, вредан више од сто милиона долара, а неки су и праве руине, без правог власника. Чувене злотске пећине, Лазарева и Верњикица, недалеко од Брестовачке бање, недавно обновљене, тешко да ће моћи да приме госте и ове године. Зато што је мотел поред Лазареве пећине затворен и потпуно руиниран и покраден. Понуђен је на продају као власништво ликвидиране земљорадничке задруге у Злоту, иако је он стварно власништво општине Бор. Не зна се ни ко треба да прима госте нити ко је стварно крив што се понеки аутобус знатижељника врати из Злота зато што није пронађен онај код кога су кључеви од пећина. И што је мотел поред прве пећине већ две године закатанчен.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------------

Тема за парламент

Бор – Радмила Лежајић, председница „Групе 55”, пензионисани бивши успешни руководилац ДП „Брестовачка бања“, између 1994. и 2000. године, замерила је локалној општинској власти што нико од позваних чланова Општинског већа није дошао на трибину о тако важној теми. У име општине скупу се, ипак, обратила Боса Јанаћковић, општински јавни правобранилац, која је организаторе трибине упутила да закључке са скупа доставе Општинском већу, уверена, каже, да ће Општинско веће убрзо ову важну тему ставити на дневни ред општинског парламента.

С. Т.