Тројица против владе

Антонела Риха се осмехивала!

А ни „Полиграф” није личио на себе, онакав какав је уобичајено, кад она или Југослав Ћосић као осице упорно салећу госта тешким и „непријатним”, али по правилу смисленим питањима.

Миодраг Зец, професор економије на Филозовском факултету у Београду, просто водитељки није дао да отвори уста – али ни гледаоцу да одвоји очи и уши. Бујица његових речи, запажања и исказа о нама, нашој држави, политици, привреди, влади… текла је тако жустро и искрено, тако отворено и једноставно, тако сликовито и разумљиво да би превелико новинарско уплитање (које је Риха мудро избегла, тек одмерено усмеравајући ток разговора) само сметало. Признајући да је под адреналинским напоном кад размишља и говори о нашој „теорији и пракси”, професор се није либио да докачи ни министре који се понашају „као римски папа”, ни политичке моделе „који се заснивају на обећањима”, ни буџет као „списак жеља”, ни смушену политичку ужурбаност у којој „сви некуд иду а нико нигде није стигао”… 

Лишен потребе да увија, заплиће, замагљује, уопштава, да брани своје а куди туђе, да руши или подржава, да убеђује, придобија, осваја „политичке поене”, професор је из какофоније на овдашњој јавној сцени свој глас издвојио не само као глас струке него и као глас здравог разума.

У сличној независној позицији био је исте вечери (понедељак) и новинар Димитрије Боаров, гост емисије „Без цензуре” Телевизије Панонија. И ту су теме биле дневно-политички актуелне, у распону од економске кризе до парламентарне блокаде, од евроатлантских интеграција до предлога Статута Војводине. Да разговор буде динамичнији а питања провокативнија водитељу Тибору Петрику помогла су директна укључивања веома заинтересованих гледалаца.

Сталожено и добронамерно зборећи о свему побројаном, Боаров је посебно говорио о информисању јавности које се све више везује за партијски пи-ар и склоно је измишљању, надувавању и „кратком памћењу”. Па да би, доследно, дао један пример слабог или селективног сећања, подсетио је на опречне ставове председника републике о складишту гаса у Банатском Двору некад (пре две године) и сад.

Истовремено, и трећи ТВ студио ударно време посветио је истом. Но, у „Сведоку” Радио-телевизије Србије нашао се политичар и ту су, поштено речено, гледаоци могли да чују мало шта ново или пак другачије и упечатљивије речено. Војислав Коштуница, председник ДСС-а, критиковао је владу познатом формалном аргументацијом, општим опозиционим ставовима и окамењеним фразама, при том некако резигнирано и без полемичког жара. Покушаји Ненада Љ. Стефановића, иначе спремног и уљудног домаћина у овом циклусу, да разговор учини нешто живахнијим и мање конвенционалним нису уродили плодом .

Но, коме је до буке и беса – ено му поново преноса из Скупштине. Владајуће и опозиционе странке не могу да се сложе чак ни око тога колика је публика ових посланичких игроказа. Значи ли то да не вреди веровати подацима истраживачких агенција или „пиплметра”! И шта ћемо онда са квизовима и серијама „рекордне гледаности”?