Зар не би већина

Случај са зарадама чланова Републичке изборне комисије у медијима прераста у прворазредни скандал у коме централно место имају корупција и новац. Али сасвим је могуће да се на крају испостави да ту заправо и нема неке корупције, јер су накнаде расподељиване у складу са прописима. Сви подаци су јавни и доступни, а исплате накнада за рад су ишле кроз легалне канале, што значи да су надлежни државни органи могли да имају пун увид у ситуацију.

Грех чланова РИК-а састоји се у томе што су у сиромашној земљи, без снебивања, узимали великесвоте новца који им припада по неком правилнику и што су, паралелно са тим, добијали плате на местима на којима су запослени. А јавност, по природи ствари, очекује од оних који троше новац пореских обвезника да буду уздржани и рационални.

Руку на срце, ако би иста та јавност, односно грађани Србије искрено себи поставили питање шта би учинили да су се нашли у позицији чланова РИК-а, тек занемарљив проценат би се поставио другачије. Ствар је, дакле, у томе што се огромна већина никада неће наћи у позицији у каквој су се нашли људи из РИК-а, а не у томе да су чланови РИК-а неморалнији од већине.

У складу са тим и не треба очекивати да замена чланова РИК-а, који су поднели оставке, неким другим људима донесе битну промену. Права промена може да дође само кроз истинску трансформацију институција, односно утврђивање нових и ефикаснијих оквира за њихово деловање и јавну контролу рада. Отуда је „случај РИК” много више прича о односу српске политичке елите и српског друштва у целини према транзицији, него прича о поштењу или непоштењу.

Никоме током минулих година није пало на памет да се озбиљније позабави институцијама задуженим за организовање и спровођење избора. Чини се да се политичка елита и друштво у целини олако препуштају инерцији избегавајући да озбиљније „претресају” рад важних институција све док ствари функционишу без проблема и трзавица. А РИК се, објективно гледано, успешно изборио са неколико избора чије званичне резултате су признале све странке, без значајнијих примедаба.

Најновији скандал ће вероватно послужити као повод за преиспитивање позиције РИК-а, као и начина плаћања надокнаде за њене чланове и то је добра страна целе приче. При томе се никако не би смело догодити да се накнаде члановима РИК-а потпуно обезвреде. Јер реч је о стручном и одговорном послу који је потребно добро платити. И најпоштенији члан те или неке друге комисије може да буде преварен уколико не располаже одговарајућим знањем, а знање и стручност имају своју цену.