Zar ne bi većina

Slučaj sa zaradama članova Republičke izborne komisije u medijima prerasta u prvorazredni skandal u kome centralno mesto imaju korupcija i novac. Ali sasvim je moguće da se na kraju ispostavi da tu zapravo i nema neke korupcije, jer su naknade raspodeljivane u skladu sa propisima. Svi podaci su javni i dostupni, a isplate naknada za rad su išle kroz legalne kanale, što znači da su nadležni državni organi mogli da imaju pun uvid u situaciju.

Greh članova RIK-a sastoji se u tome što su u siromašnoj zemlji, bez snebivanja, uzimali velikesvote novca koji im pripada po nekom pravilniku i što su, paralelno sa tim, dobijali plate na mestima na kojima su zaposleni. A javnost, po prirodi stvari, očekuje od onih koji troše novac poreskih obveznika da budu uzdržani i racionalni.

Ruku na srce, ako bi ista ta javnost, odnosno građani Srbije iskreno sebi postavili pitanje šta bi učinili da su se našli u poziciji članova RIK-a, tek zanemarljiv procenat bi se postavio drugačije. Stvar je, dakle, u tome što se ogromna većina nikada neće naći u poziciji u kakvoj su se našli ljudi iz RIK-a, a ne u tome da su članovi RIK-a nemoralniji od većine.

U skladu sa tim i ne treba očekivati da zamena članova RIK-a, koji su podneli ostavke, nekim drugim ljudima donese bitnu promenu. Prava promena može da dođe samo kroz istinsku transformaciju institucija, odnosno utvrđivanje novih i efikasnijih okvira za njihovo delovanje i javnu kontrolu rada. Otuda je „slučaj RIK” mnogo više priča o odnosu srpske političke elite i srpskog društva u celini prema tranziciji, nego priča o poštenju ili nepoštenju.

Nikome tokom minulih godina nije palo na pamet da se ozbiljnije pozabavi institucijama zaduženim za organizovanje i sprovođenje izbora. Čini se da se politička elita i društvo u celini olako prepuštaju inerciji izbegavajući da ozbiljnije „pretresaju” rad važnih institucija sve dok stvari funkcionišu bez problema i trzavica. A RIK se, objektivno gledano, uspešno izborio sa nekoliko izbora čije zvanične rezultate su priznale sve stranke, bez značajnijih primedaba.

Najnoviji skandal će verovatno poslužiti kao povod za preispitivanje pozicije RIK-a, kao i načina plaćanja nadoknade za njene članove i to je dobra strana cele priče. Pri tome se nikako ne bi smelo dogoditi da se naknade članovima RIK-a potpuno obezvrede. Jer reč je o stručnom i odgovornom poslu koji je potrebno dobro platiti. I najpošteniji član te ili neke druge komisije može da bude prevaren ukoliko ne raspolaže odgovarajućim znanjem, a znanje i stručnost imaju svoju cenu.