Обећана земља у Бечу

Специјално за „Политику”
Беч – После прошлогодишњег успеха ауторске изложбе Уроша Ђурића „Бог воли снове српских уметника” (из његовог „Популистичког пројекта”) КултурКонтакт, непрофитна организација за промоцију културе земаља јужне и југоисточне Европе, наставља са представљањем српске уметности, овога пута фотографије. У својој бечкој галерији „Арт поинт” на недавно отвореној изложби под називом „Обећана земља”, КултурКонтакт до 27. фебруара представља фотографске радове Ане Адамовић, Ивана Петровића, Весне Павловић, Дејана Калуђеровића, Зорана Насковског, Тијане Пакић-Фетерман, Владимира Перића и Уроша Ђурића.

Пре две године премијерно показана у стразбуршкој Еспас Аполинији, а потом и у Културно-информативном центру Србије у Паризу (2008), изложба „Обећана земља” настала је на иницијативу помоћника министра културе за Републику Србију Бранислава Димитријевића, поводом председавања Србије Саветом Европе у Стразбуру 2007.

– У том, политички и културолошки важном моменту за нашу земљу, постојала је снажна жеља да се направи изложба српске савремене уметности, али на такав начин да је заступе репрезентативни уметници који су излагали и у земљи и у иностранству. Избор је пао на фотографију, а као куратор желела сам да изаберем радове који не одступају од европских трендова и који ће, иако представљају Србију, имати и ону другу, интернационалну димензију. Што се тиче нашег гостовања у Бечу, оно се чинило логичним, јер је уметничка сарадња између Србије и Аустрије веома тесна. Наши уметници су често позивани да овде излажу, неке заступају овдашње галерије а многи живе и стварају у Бечу. Не сме се заборавити и да су галерије „Звоно” и „Ремонт” већ неколико година присутне на бечком Сајму уметности, истиче за „Политику” Ана Адамовић.

Изложбу савремене српске фотографије отворила је начелница одељења за инвестиције и спонзорство КултурКонтакта Анемари Тирк, која је у своме поздравном слову, између осталог, рекла: „Због потешкоћа око добијања шенгенске визе, данашњим српским уметницима није лако да представе своје радове у иностранству. Ми из КултурКонтакта не верујемо у спутавање размене креативних идеја и мишљења смо да Европа то себи не би смела да дозволи. Од свог оснивања имамо тесне културне везе са Србијом”.

Ову тврдњу поткрепљује чињеница да су од 1992. године у Беч као „Artistsinresidence” позвана двадесет четири уметника из Србије.

„Обећана земља” је контекстуално и визуелно освежење које, како стоји у каталогу изложбе, приказује широки спектар тема – од успомена из детињства, породичних прича – оних интимних и оних мање интимних, живота других, региона, културних феномена, који кроз медијум фотографије представљају круг идеја и тема присутних на савременој уметничкој сцени Србије”.

У простору који није захвалан за такав обим експоната, сваки кутак је искоришћен до максимума и не крњи динамику изложбене визуелне приче. Фотографије Весне Павловић, које приказују влашка дворишта ван контекста класичног поимања провинцијалне Србије, у свом споју влашког наслеђа и утицаја увезених из иностранства, сведочанства су једне културе која је у себи пригрлила Исток и Запад, домаће и стране декоративне елементе. Слајд пројекција фотографије Дејана Калуђеровића „Шта нам је донело сутра?” вишеслојан је рад који може да се ишчитава на неколико начина. У идеалној инсценацији композиције која подсећа на „стил” из неког од холивудских филмова, анализа преласка из једног друштвеног поретка (социјализма) у други (капитализам), приближава се комплексном форензичарском сецирању једне породичне стварности. Калуђеровић, који се и у своме целокупном раду бави читањем одговорности у социјално-политичком контексту, овим радом је желео да извуче своје родитеље из прошлости и да их стави у садашњост кроз фотографију у идеалној пројекцији сећања, уз звук реке која тече испод њихових ногу. Сцена је пресечена напола стаблом које одаје манипулацију фотографије, чиме се разбија идила и отварају се врата до димензија раја, пакла, самоанализе и разумевања.

„Сувенири са Балкана” Ане Адамовић анализирају Балкан као простор који је тешко ставити у било који разумљив шаблон. Уметница лаконски, и веома критично, узима под лупу западну перцепцију Балкана у којој је он место без јасног идентитета чији се становници боре за неко друго место под сунцем. Поред поменутих уметничких остварења, на изложби се могу видети „Подземна склоништа” (2002-2004) Ивана Петровића, „Crossover” (1999-...) Зорана Насковског, серија фотографија „Без наслова” Тијане Пакић-Фетерман и „Музеј детињства: преузете меморије” Владимира Перића.

Марина Бауер

--------------------------------------------------------

Књижевна стипендија „Мило Дор”

Сем организовања изложби, КултурКонтакт сваке године позива писце и преводиоце из јужне и југоисточне Европе да гостују у Аустрији као „Writersinresidence”. Од прошле године, стипендија за књижевност КултурКонтакта носи име Мила Дора.

– Наша стипендија за књижевнике и преводиоце из јужне и југоисточне Европе постоји од 1995. Ми смо дуги низ година гајили тесну сарадњу са Милом Дором са којим смо заједнички осмислили многобројне пројекте. Његова смрт нас је веома погодила и неко време смо размишљали како да му укажемо поштовање и да му, у неку руку, дигнемо споменик. Питали смо његовог сина, продуцента, редитеља, сценаристу и глумца Милана Дора шта мисли о томе да нашу књижевну стипендију назовемо по његовом оцу. Милан Дор је био веома дирнут и срећан због наше идеје – изјавила је за „Политику” Анемари Тирк.