Раст инфлације и даље у домену прогнозе

После периода релативног опоравка, глобална економија поново улази у фазу успоравања под притиском геополитичких тензија и раста цена енергената, упозорава Међународни монетарни фонд (ММФ), који је снизио своје прогнозе за наредни период.

Према најновијим проценама, светска економија ће у 2026. години расти по стопи од 3,1 одсто, што је за 0,2 процентна поена мање у односу на јануарску пројекцију. За 2027. годину очекивања остају непромењена – раст од 3,2 одсто.

Када је реч о Србији, ММФ предвиђа да ће привредни раст успорити на 2,8 одсто, док би инфлација до краја 2026. могла да достигне 5,2 процента, што је изнад циља Народне банке Србије. Истовремено, глобална инфлација ће, према овим проценама, порасти на 4,4 одсто у 2026. години, да би се потом благо снизила на 3,7 одсто у 2027.

Поводом априлског издања Светских економских изгледа које је објавио ММФ, огласила се и Народна банка Србије. Она подсећа да су пројекције рађене у условима изразите глобалне неизвесности, пре свега услед конфликта на Блиском истоку, чији се ефекти већ преносе на светску привреду. Како је наведено, у таквим околностима, тешко је у кратком року припремити конзистентан сет претпоставки за израду пројекција, због чега оне овога пута не представљају централни, односно највероватнији сценарио. Уместо тога, засноване су на тзв. референтном сценарију, који укључује техничке претпоставке формиране на основу кретања фјучерса примарних производа закључно са 10. мартом.

„Када је реч о Србији, истиче се да су цене енергената након закључивања пројекција знатно осцилирале, као и да је Влада Србије већ предузела мере за ублажавање ефеката раста цена нафтних деривата, пре свега смањењем акциза. Додаје се и да је инфлација, након престанка важења уредбе о ограничењу маржи, расла спорије него што је очекивано, што указује на могућност да она у овој години буде нижа од нивоа предвиђеног референтним сценаријем”, саопштавају из НБС. Централна банка је нагласила да је упркос изузетно неизвесним глобалним условима, макроекономска стабилност у земљи очувана. Инфлација је у марту износила 2,8 одсто, што је испод централне вредности циља, док су инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде и даље усидрена у границама циља.

„Креатори економске политике у Србији координирано спроводе мере ради очувања ценовне стабилности и ублажавања негативних ефеката екстерних шокова. Држава је ограничила извоз нафтних деривата и смањила акцизе, док Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса”, наведено је у саопштењу НБС. Према речима Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, треба имати у виду да је реч о прогнозама и да оне могу да варирају. Како каже, процене треба узети са резервом, али нас то ипак тера на размишљање.

Ако би инфлација била и виша него што је прогнозирано, не треба бити незадовољан, јер то није значајно више од планираног циља. Чињеница је да светске финансијске организације имају више информација о томе у ком правцу ће ићи свет , а какве су прогнозе не можемо очекивати да ће нас то мимоићи, каже наш саговорник. Савић сматра да би највећи део те инфлације био увозног карактера, али да све зависи од тога да ли ће бити енормног раста цена енергената и да ли ће бити рата. Ако то све узмемо у обзир ништа није катастрофално. Не можемо се изоловати од светске привреде. Ова предвиђања и за цео свет нису много забрињавајућа за сада , али је реалност да се не можемо изоловати. Битно је да држава својим мерама држи под контролом оно што зависи од нас. Чини ми се да имамо ефикасан механизам и зато морамо да наставимо да се боримо против инфлације на све расположиве начине.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије за наш лист објашњава да за сваку кризу која се појави ми мислимо да је најопаснија.

„Mи сада причамо да ли ће инфлација бити 4,5 или 5 одсто, а знате да је у Србији 2022. и 2023. она износила 12 одсто. Значи, није то још тако велик проблем и надајмо се и да неће ни бити. Ја лично мислим да треба бити врло опрезан са изјавама попут оне да ћемо забранити извоз хране. Зашто да забранимо извоз хране ако производимо довољно за себе, а имамо и простора за тржиште. Када буде већа цена, треба искористити прилику и продати”, каже Станић.

Иначе, пролећно заседање ММФ-а и Светске банке у Вашингтону протиче у знаку појачане забринутости због последица рата на Блиском истоку, које се, како се истиче, више не могу посматрати као регионалне. Њихов утицај већ се осећа широм света, од цена нафте и гаса до трошкова хране и транспорта.

У заједничком саопштењу ММФ-а, Светске банке и Међународне агенције за енергију наводи се да су поремећаји на енергетском тржишту, посебно у транспортним рутама и снабдевању, додатно појачали страх од новог таласа инфлаторних притисака.

Посебно су изложене земље које у великој мери зависе од увоза енергената, али и оне које се суочавају са растом трошкова логистике и нестабилношћу ланаца снабдевања. Управо ти фактори директно утичу и на цене основних животних намирница, што додатно оптерећује потрошаче. Званичници ових институција упозоравају да би продужена нестабилност могла да успори глобални раст и повећа притисак на финансијска тржишта, док питања енергената, инфлације и очувања макроекономске стабилности остају у фокусу економске политике.