Rast inflacije i dalje u domenu prognoze

Posle perioda relativnog oporavka, globalna ekonomija ponovo ulazi u fazu usporavanja pod pritiskom geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je snizio svoje prognoze za naredni period.

Prema najnovijim procenama, svetska ekonomija će u 2026. godini rasti po stopi od 3,1 odsto, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na januarsku projekciju. Za 2027. godinu očekivanja ostaju nepromenjena – rast od 3,2 odsto.

Kada je reč o Srbiji, MMF predviđa da će privredni rast usporiti na 2,8 odsto, dok bi inflacija do kraja 2026. mogla da dostigne 5,2 procenta, što je iznad cilja Narodne banke Srbije. Istovremeno, globalna inflacija će, prema ovim procenama, porasti na 4,4 odsto u 2026. godini, da bi se potom blago snizila na 3,7 odsto u 2027.

Povodom aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda koje je objavio MMF, oglasila se i Narodna banka Srbije. Ona podseća da su projekcije rađene u uslovima izrazite globalne neizvesnosti, pre svega usled konflikta na Bliskom istoku, čiji se efekti već prenose na svetsku privredu. Kako je navedeno, u takvim okolnostima, teško je u kratkom roku pripremiti konzistentan set pretpostavki za izradu projekcija, zbog čega one ovoga puta ne predstavljaju centralni, odnosno najverovatniji scenario. Umesto toga, zasnovane su na tzv. referentnom scenariju, koji uključuje tehničke pretpostavke formirane na osnovu kretanja fjučersa primarnih proizvoda zaključno sa 10. martom.

„Kada je reč o Srbiji, ističe se da su cene energenata nakon zaključivanja projekcija znatno oscilirale, kao i da je Vlada Srbije već preduzela mere za ublažavanje efekata rasta cena naftnih derivata, pre svega smanjenjem akciza. Dodaje se i da je inflacija, nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju marži, rasla sporije nego što je očekivano, što ukazuje na mogućnost da ona u ovoj godini bude niža od nivoa predviđenog referentnim scenarijem”, saopštavaju iz NBS. Centralna banka je naglasila da je uprkos izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, makroekonomska stabilnost u zemlji očuvana. Inflacija je u martu iznosila 2,8 odsto, što je ispod centralne vrednosti cilja, dok su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i dalje usidrena u granicama cilja.

„Kreatori ekonomske politike u Srbiji koordinirano sprovode mere radi očuvanja cenovne stabilnosti i ublažavanja negativnih efekata eksternih šokova. Država je ograničila izvoz naftnih derivata i smanjila akcize, dok Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa”, navedeno je u saopštenju NBS. Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, treba imati u vidu da je reč o prognozama i da one mogu da variraju. Kako kaže, procene treba uzeti sa rezervom, ali nas to ipak tera na razmišljanje.

Ako bi inflacija bila i viša nego što je prognozirano, ne treba biti nezadovoljan, jer to nije značajno više od planiranog cilja. Činjenica je da svetske finansijske organizacije imaju više informacija o tome u kom pravcu će ići svet , a kakve su prognoze ne možemo očekivati da će nas to mimoići, kaže naš sagovornik. Savić smatra da bi najveći deo te inflacije bio uvoznog karaktera, ali da sve zavisi od toga da li će biti enormnog rasta cena energenata i da li će biti rata. Ako to sve uzmemo u obzir ništa nije katastrofalno. Ne možemo se izolovati od svetske privrede. Ova predviđanja i za ceo svet nisu mnogo zabrinjavajuća za sada , ali je realnost da se ne možemo izolovati. Bitno je da država svojim merama drži pod kontrolom ono što zavisi od nas. Čini mi se da imamo efikasan mehanizam i zato moramo da nastavimo da se borimo protiv inflacije na sve raspoložive načine.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za naš list objašnjava da za svaku krizu koja se pojavi mi mislimo da je najopasnija.

„Mi sada pričamo da li će inflacija biti 4,5 ili 5 odsto, a znate da je u Srbiji 2022. i 2023. ona iznosila 12 odsto. Znači, nije to još tako velik problem i nadajmo se i da neće ni biti. Ja lično mislim da treba biti vrlo oprezan sa izjavama poput one da ćemo zabraniti izvoz hrane. Zašto da zabranimo izvoz hrane ako proizvodimo dovoljno za sebe, a imamo i prostora za tržište. Kada bude veća cena, treba iskoristiti priliku i prodati”, kaže Stanić.

Inače, prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu protiče u znaku pojačane zabrinutosti zbog posledica rata na Bliskom istoku, koje se, kako se ističe, više ne mogu posmatrati kao regionalne. Njihov uticaj već se oseća širom sveta, od cena nafte i gasa do troškova hrane i transporta.

U zajedničkom saopštenju MMF-a, Svetske banke i Međunarodne agencije za energiju navodi se da su poremećaji na energetskom tržištu, posebno u transportnim rutama i snabdevanju, dodatno pojačali strah od novog talasa inflatornih pritisaka.

Posebno su izložene zemlje koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata, ali i one koje se suočavaju sa rastom troškova logistike i nestabilnošću lanaca snabdevanja. Upravo ti faktori direktno utiču i na cene osnovnih životnih namirnica, što dodatno opterećuje potrošače. Zvaničnici ovih institucija upozoravaju da bi produžena nestabilnost mogla da uspori globalni rast i poveća pritisak na finansijska tržišta, dok pitanja energenata, inflacije i očuvanja makroekonomske stabilnosti ostaju u fokusu ekonomske politike.