Стамен попут тврђаве Петроварадинске
Нови Сад – Пре 45 година, у Новом Саду је почео да ради Спенс као експресно изграђени градски спортски центар „Војводина”. У међувремену израстао је у пословни центар, а новосадски песник Бошко Ивков оставио је у књизи утисака да је то „град у граду, стамен попут тврђаве Петроварадинске”.
Када се пре пар година појавила идеја да се Спенс руши, скочило је на ноге пола града. Не тако давно, тешке тренутке је поново претрпео, када је један певач из Хрватске напрасно отказао свој концерт, са оптужбама на рачун Спенса које до данас није доказао.
Изгледа, као у Балашевићевој песми, да је ту тврђавицу мало теже срушити. Иза Спенса стоји дуга новосадска традиција спортских дешавања, концерата, дечјих, ликовних, хуманитарних и разних других манифестација које окупљају и спајају људе. Све време у фокусу Спенса остаје спорт, којем је овај објекат првобитно био и намењен.
Објекат је изграђен за Светско првенство у стоном тенису у Новом Саду 1981, по чему је и добио име – Спенс. Грађен је од 1979. на месту фабрике кабела, која је срушена и премештена. Градњу су самодоприносом финансирали и сами Новосађани. Тадашњи градоначелник Јован Дејановић пише у књизи „Моје новосадске и друге године” да су до тада грађани од плата издвајали 0,51 одсто за спорт и физичку културу, а сада додатних 0,49 одсто за градњу Спортско-пословног центра „Војводина”. Било је јасно да то неће бити довољно, па је оформљена комисија која се бринула да привреда и институције доприносе.
Спортска дешавања у Спенсу бележила су у протеклом периоду и двојица фотографа, Мартин Цандир и Филип Бакић, који су и аутори актуелне изложбе „Спенс у објективу фотографа”, постављеној у тамошњој галерији „Мацут” поводом овогодишњег јубилеја 45 година. Отворена је симболично 14. априла, на дан када је почело стонотениско првенство ’81, али то је изложба документарних фотографија и других најзначајнијих спортских дешавања која су се одвијала у том објекту.
Директор ЈП Спортски и пословни центар „Војводина” Драган Ђекић указао је на жељу да се на овај начин један део Спенса осветли посебним светлом, као и да се то чини и са другим деловима објекта.
„Ако не можемо цео објекат да дигнемо на неку стару славу, можемо део по део”, казао је директор Ђекић који за Спенс наводи да је „и ваш и наш, свих добрих људи” који овде свраћају, било да се такмиче или да испрате неку од утакмица, догађај, манифестацију.
У одабраним фотографијама Цандира и Бакића, приказани су портрети и такмичарски дух врхунских и прослављених домаћих и страних спортиста, попут новосадске Мале Мо – тенисерке Монике Селеш, затим Новака Ђоковића, Ненада Зимоњића, Роџера Федерера...
Коаутор изложбе Филип Бакић наводи да му је драго што може да покаже део историје Спенса. Сећа се да је у њега долазио и као школарац на трибине, а да је онда са њих прешао на паркет Ледене дворане, на терене базена... „Кад волите спорт и фотографисање, деси вам се да радите оно што волите и где волите”, каже Бакић.
Изложба доноси интересантне тренутке са паркета, из игри над кошем и под њим, са мачевалачке писте, наравно и стоног тениса, али и у другим областима спорта и шире. Нашле су се ту и фотографије Ђорђа Балашевића са концерта у Спенсу на Богојављенску ноћ, а публика на снимцима може да препозна и лик Милета Исакова, који је био и спортски новинар, као и Јован Танурџић у чијем је друштву приказан.
Део историје Спенса су и велики шаховски турнири, чему сведоче и снимци Љубомира Љубојевића из меча са Гаријем Каспаровим, Светског првенства ’92. Фишер–Спаски. Једна фотографија приказује такмичарку са марамом на глави, нагнуту над шаховском таблом.
Одабир фотографија, по речима директора СПЦ „Војводина”, припао је уметницима. „Нисмо се много мешали. Наравно, биће ту примедби зашто неких фотографија из доба развоја Спенса нема, али у очима уметника је оно што ћете видети”, казао је Ђекић на отварању изложбе.
Обележавање јубилеја увек је прилика и за поглед у будућност, а управо у простору Спенса 2020. године јавности је показана макета будућег изгледа објекта након реконструкције. Међутим, у објекту су дуже време приметне девастације и прокишњавања, делом и празни локали, а скупштински папири показују да се из буџета града намирују дугови за грејање и за струју јавног предузећа у чијем је саставу Спенс.
У ћаскању са новинарима након изложбе, директор се задржао на садашњици, или њеном делу, испричавши да су запослени у том предузећу стално у позицији да одрже догађај, било да је то утакмица, концерт или друга манифестација, и да је све у реду – док то успевају.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


