Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СПЕНС У НОВОМ САДУ

Стамен попут тврђаве Петроварадинске

Ду­га тра­ди­ци­ја спорт­ских де­ша­ва­ња, кон­це­ра­та, деч­јих, ли­ков­них, ху­ма­ни­тар­них и ра­зних дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја
Стамен попут тврђаве Петроварадинске
(Фо­то С. Ко­ва­че­вић)

Но­ви Сад – Пре 45 го­ди­на, у Но­вом Са­ду је по­чео да ра­ди Спенс као екс­пре­сно из­гра­ђе­ни град­ски спорт­ски цен­тар „Вој­во­ди­на”. У ме­ђу­вре­ме­ну из­ра­стао је у по­слов­ни цен­тар, а но­во­сад­ски пе­сник Бо­шко Ив­ков оста­вио је у књи­зи ути­са­ка да је то „град у гра­ду, ста­мен по­пут твр­ђа­ве Пе­тро­ва­ра­дин­ске”.

Ка­да се пре пар го­ди­на по­ја­ви­ла иде­ја да се Спенс ру­ши, ско­чи­ло је на но­ге по­ла гра­да. Не та­ко дав­но, те­шке тре­нут­ке је по­но­во пре­тр­пео, ка­да је је­дан пе­вач из Хр­ват­ске на­пра­сно от­ка­зао свој кон­церт, са оп­ту­жба­ма на ра­чун Спен­са ко­је до да­нас ни­је до­ка­зао.

Из­гле­да, као у Ба­ла­ше­ви­ће­вој пе­сми, да је ту твр­ђа­ви­цу ма­ло те­же сру­ши­ти. Иза Спен­са сто­ји ду­га но­во­сад­ска тра­ди­ци­ја спорт­ских де­ша­ва­ња, кон­це­ра­та, деч­јих, ли­ков­них, ху­ма­ни­тар­них и ра­зних дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­је оку­пља­ју и спа­ја­ју љу­де. Све вре­ме у фо­ку­су Спен­са оста­је спорт, ко­јем је овај обје­кат пр­во­бит­но био и на­ме­њен.

Обје­кат је из­гра­ђен за Свет­ско пр­вен­ство у сто­ном те­ни­су у Но­вом Са­ду 1981, по че­му је и до­био име – Спенс. Гра­ђен је од 1979. на ме­сту фа­бри­ке ка­бе­ла, ко­ја је сру­ше­на и пре­ме­ште­на. Град­њу су са­мо­до­при­но­сом фи­нан­си­ра­ли и са­ми Но­во­са­ђа­ни. Та­да­шњи гра­до­на­чел­ник Јо­ван Де­ја­но­вић пи­ше у књи­зи „Мо­је но­во­сад­ске и дру­ге го­ди­не” да су до та­да гра­ђа­ни од пла­та из­два­ја­ли 0,51 од­сто за спорт и фи­зич­ку кул­ту­ру, а са­да до­дат­них 0,49 од­сто за град­њу Спорт­ско-по­слов­ног цен­тра „Вој­во­ди­на”. Би­ло је ја­сно да то не­ће би­ти до­вољ­но, па је оформ­ље­на ко­ми­си­ја ко­ја се бри­ну­ла да при­вре­да и ин­сти­ту­ци­је до­при­но­се.

Спорт­ска де­ша­ва­ња у Спен­су бе­ле­жи­ла су у про­те­клом пе­ри­о­ду и дво­ји­ца фо­то­гра­фа, Мар­тин Цан­дир и Фи­лип Ба­кић, ко­ји су и ауто­ри ак­ту­ел­не из­ло­жбе „Спенс у објек­ти­ву фо­то­гра­фа”, по­ста­вље­ној у та­мо­шњој га­ле­ри­ји „Ма­цут” по­во­дом ово­го­ди­шњег ју­би­ле­ја 45 го­ди­на. Отво­ре­на је сим­бо­лич­но 14. апри­ла, на дан ка­да је по­че­ло сто­но­те­ни­ско пр­вен­ство ’81, али то је из­ло­жба до­ку­мен­тар­них фо­то­гра­фи­ја и дру­гих нај­зна­чај­ни­јих спорт­ских де­ша­ва­ња ко­ја су се од­ви­ја­ла у том објек­ту.

Ди­рек­тор ЈП Спорт­ски и по­слов­ни цен­тар „Вој­во­ди­на” Дра­ган Ђе­кић ука­зао је на же­љу да се на овај на­чин је­дан део Спен­са осве­тли по­себ­ним све­тлом, као и да се то чи­ни и са дру­гим де­ло­ви­ма објек­та.

„Ако не мо­же­мо цео обје­кат да диг­не­мо на не­ку ста­ру сла­ву, мо­же­мо део по део”, ка­зао је ди­рек­тор Ђе­кић ко­ји за Спенс на­во­ди да је „и ваш и наш, свих до­брих љу­ди” ко­ји ов­де свра­ћа­ју, би­ло да се так­ми­че или да ис­пра­те не­ку од утак­ми­ца, до­га­ђај, ма­ни­фе­ста­ци­ју.

У ода­бра­ним фо­то­гра­фи­ја­ма Цан­ди­ра и Ба­ки­ћа, при­ка­за­ни су пор­тре­ти и так­ми­чар­ски дух вр­хун­ских и про­сла­вље­них до­ма­ћих и стра­них спор­ти­ста, по­пут но­во­сад­ске Ма­ле Мо – те­ни­сер­ке Мо­ни­ке Се­леш, за­тим Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа, Не­на­да Зи­мо­њи­ћа, Ро­џе­ра Фе­де­ре­ра...

Ко­а­у­тор из­ло­жбе Фи­лип Ба­кић на­во­ди да му је дра­го што мо­же да по­ка­же део исто­ри­је Спен­са. Се­ћа се да је у ње­га до­ла­зио и као шко­ла­рац на три­би­не, а да је он­да са њих пре­шао на пар­кет Ле­де­не дво­ра­не, на те­ре­не ба­зе­на... „Кад во­ли­те спорт и фо­то­гра­фи­са­ње, де­си вам се да ра­ди­те оно што во­ли­те и где во­ли­те”, ка­же Ба­кић.

Из­ло­жба до­но­си ин­те­ре­сант­не тре­нут­ке са пар­ке­та, из игри над ко­шем и под њим, са ма­че­ва­лач­ке пи­сте, на­рав­но и сто­ног те­ни­са, али и у дру­гим обла­сти­ма спор­та и ши­ре. На­шле су се ту и фо­то­гра­фи­је Ђор­ђа Ба­ла­ше­ви­ћа са кон­цер­та у Спен­су на Бо­го­ја­вљен­ску ноћ, а пу­бли­ка на сним­ци­ма мо­же да пре­по­зна и лик Ми­ле­та Иса­ко­ва, ко­ји је био и спорт­ски но­ви­нар, као и Јо­ван Та­нур­џић у чи­јем је дру­штву при­ка­зан.

Део исто­ри­је Спен­са су и ве­ли­ки ша­хов­ски тур­ни­ри, че­му све­до­че и сним­ци Љу­бо­ми­ра Љу­бо­је­ви­ћа из ме­ча са Га­ри­јем Ка­спа­ро­вим, Свет­ског пр­вен­ства ’92. Фи­шер–Спа­ски. Јед­на фо­то­гра­фи­ја при­ка­зу­је так­ми­чар­ку са ма­ра­мом на гла­ви, наг­ну­ту над ша­хов­ском та­блом.

Ода­бир фо­то­гра­фи­ја, по ре­чи­ма ди­рек­то­ра СПЦ „Вој­во­ди­на”, при­пао је умет­ни­ци­ма. „Ни­смо се мно­го ме­ша­ли. На­рав­но, би­ће ту при­мед­би за­што не­ких фо­то­гра­фи­ја из до­ба раз­во­ја Спен­са не­ма, али у очи­ма умет­ни­ка је оно што ће­те ви­де­ти”, ка­зао је Ђе­кић на отва­ра­њу из­ло­жбе.

Обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја увек је при­ли­ка и за по­глед у бу­дућ­ност, а упра­во у про­сто­ру Спен­са 2020. го­ди­не јав­но­сти је по­ка­за­на ма­ке­та бу­ду­ћег из­гле­да објек­та на­кон ре­кон­струк­ци­је. Ме­ђу­тим, у објек­ту су ду­же вре­ме при­мет­не де­ва­ста­ци­је и про­ки­шња­ва­ња, де­лом и пра­зни ло­ка­ли, а скуп­штин­ски па­пи­ри по­ка­зу­ју да се из бу­џе­та гра­да на­ми­ру­ју ду­го­ви за гре­ја­ње и за стру­ју јав­ног пред­у­зе­ћа у чи­јем је са­ста­ву Спенс.

У ћа­ска­њу са но­ви­на­ри­ма на­кон из­ло­жбе, ди­рек­тор се за­др­жао на са­да­шњи­ци, или ње­ном де­лу, ис­при­чав­ши да су за­по­сле­ни у том пред­у­зе­ћу стал­но у по­зи­ци­ји да одр­же до­га­ђај, би­ло да је то утак­ми­ца, кон­церт или дру­га ма­ни­фе­ста­ци­ја, и да је све у ре­ду – док то успе­ва­ју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.