Стамен попут тврђаве Петроварадинске

Но­ви Сад – Пре 45 го­ди­на, у Но­вом Са­ду је по­чео да ра­ди Спенс као екс­пре­сно из­гра­ђе­ни град­ски спорт­ски цен­тар „Вој­во­ди­на”. У ме­ђу­вре­ме­ну из­ра­стао је у по­слов­ни цен­тар, а но­во­сад­ски пе­сник Бо­шко Ив­ков оста­вио је у књи­зи ути­са­ка да је то „град у гра­ду, ста­мен по­пут твр­ђа­ве Пе­тро­ва­ра­дин­ске”.

Ка­да се пре пар го­ди­на по­ја­ви­ла иде­ја да се Спенс ру­ши, ско­чи­ло је на но­ге по­ла гра­да. Не та­ко дав­но, те­шке тре­нут­ке је по­но­во пре­тр­пео, ка­да је је­дан пе­вач из Хр­ват­ске на­пра­сно от­ка­зао свој кон­церт, са оп­ту­жба­ма на ра­чун Спен­са ко­је до да­нас ни­је до­ка­зао.

Из­гле­да, као у Ба­ла­ше­ви­ће­вој пе­сми, да је ту твр­ђа­ви­цу ма­ло те­же сру­ши­ти. Иза Спен­са сто­ји ду­га но­во­сад­ска тра­ди­ци­ја спорт­ских де­ша­ва­ња, кон­це­ра­та, деч­јих, ли­ков­них, ху­ма­ни­тар­них и ра­зних дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­је оку­пља­ју и спа­ја­ју љу­де. Све вре­ме у фо­ку­су Спен­са оста­је спорт, ко­јем је овај обје­кат пр­во­бит­но био и на­ме­њен.

Обје­кат је из­гра­ђен за Свет­ско пр­вен­ство у сто­ном те­ни­су у Но­вом Са­ду 1981, по че­му је и до­био име – Спенс. Гра­ђен је од 1979. на ме­сту фа­бри­ке ка­бе­ла, ко­ја је сру­ше­на и пре­ме­ште­на. Град­њу су са­мо­до­при­но­сом фи­нан­си­ра­ли и са­ми Но­во­са­ђа­ни. Та­да­шњи гра­до­на­чел­ник Јо­ван Де­ја­но­вић пи­ше у књи­зи „Мо­је но­во­сад­ске и дру­ге го­ди­не” да су до та­да гра­ђа­ни од пла­та из­два­ја­ли 0,51 од­сто за спорт и фи­зич­ку кул­ту­ру, а са­да до­дат­них 0,49 од­сто за град­њу Спорт­ско-по­слов­ног цен­тра „Вој­во­ди­на”. Би­ло је ја­сно да то не­ће би­ти до­вољ­но, па је оформ­ље­на ко­ми­си­ја ко­ја се бри­ну­ла да при­вре­да и ин­сти­ту­ци­је до­при­но­се.

Спорт­ска де­ша­ва­ња у Спен­су бе­ле­жи­ла су у про­те­клом пе­ри­о­ду и дво­ји­ца фо­то­гра­фа, Мар­тин Цан­дир и Фи­лип Ба­кић, ко­ји су и ауто­ри ак­ту­ел­не из­ло­жбе „Спенс у објек­ти­ву фо­то­гра­фа”, по­ста­вље­ној у та­мо­шњој га­ле­ри­ји „Ма­цут” по­во­дом ово­го­ди­шњег ју­би­ле­ја 45 го­ди­на. Отво­ре­на је сим­бо­лич­но 14. апри­ла, на дан ка­да је по­че­ло сто­но­те­ни­ско пр­вен­ство ’81, али то је из­ло­жба до­ку­мен­тар­них фо­то­гра­фи­ја и дру­гих нај­зна­чај­ни­јих спорт­ских де­ша­ва­ња ко­ја су се од­ви­ја­ла у том објек­ту.

Ди­рек­тор ЈП Спорт­ски и по­слов­ни цен­тар „Вој­во­ди­на” Дра­ган Ђе­кић ука­зао је на же­љу да се на овај на­чин је­дан део Спен­са осве­тли по­себ­ним све­тлом, као и да се то чи­ни и са дру­гим де­ло­ви­ма објек­та.

„Ако не мо­же­мо цео обје­кат да диг­не­мо на не­ку ста­ру сла­ву, мо­же­мо део по део”, ка­зао је ди­рек­тор Ђе­кић ко­ји за Спенс на­во­ди да је „и ваш и наш, свих до­брих љу­ди” ко­ји ов­де свра­ћа­ју, би­ло да се так­ми­че или да ис­пра­те не­ку од утак­ми­ца, до­га­ђај, ма­ни­фе­ста­ци­ју.

У ода­бра­ним фо­то­гра­фи­ја­ма Цан­ди­ра и Ба­ки­ћа, при­ка­за­ни су пор­тре­ти и так­ми­чар­ски дух вр­хун­ских и про­сла­вље­них до­ма­ћих и стра­них спор­ти­ста, по­пут но­во­сад­ске Ма­ле Мо – те­ни­сер­ке Мо­ни­ке Се­леш, за­тим Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа, Не­на­да Зи­мо­њи­ћа, Ро­џе­ра Фе­де­ре­ра...

Ко­а­у­тор из­ло­жбе Фи­лип Ба­кић на­во­ди да му је дра­го што мо­же да по­ка­же део исто­ри­је Спен­са. Се­ћа се да је у ње­га до­ла­зио и као шко­ла­рац на три­би­не, а да је он­да са њих пре­шао на пар­кет Ле­де­не дво­ра­не, на те­ре­не ба­зе­на... „Кад во­ли­те спорт и фо­то­гра­фи­са­ње, де­си вам се да ра­ди­те оно што во­ли­те и где во­ли­те”, ка­же Ба­кић.

Из­ло­жба до­но­си ин­те­ре­сант­не тре­нут­ке са пар­ке­та, из игри над ко­шем и под њим, са ма­че­ва­лач­ке пи­сте, на­рав­но и сто­ног те­ни­са, али и у дру­гим обла­сти­ма спор­та и ши­ре. На­шле су се ту и фо­то­гра­фи­је Ђор­ђа Ба­ла­ше­ви­ћа са кон­цер­та у Спен­су на Бо­го­ја­вљен­ску ноћ, а пу­бли­ка на сним­ци­ма мо­же да пре­по­зна и лик Ми­ле­та Иса­ко­ва, ко­ји је био и спорт­ски но­ви­нар, као и Јо­ван Та­нур­џић у чи­јем је дру­штву при­ка­зан.

Део исто­ри­је Спен­са су и ве­ли­ки ша­хов­ски тур­ни­ри, че­му све­до­че и сним­ци Љу­бо­ми­ра Љу­бо­је­ви­ћа из ме­ча са Га­ри­јем Ка­спа­ро­вим, Свет­ског пр­вен­ства ’92. Фи­шер–Спа­ски. Јед­на фо­то­гра­фи­ја при­ка­зу­је так­ми­чар­ку са ма­ра­мом на гла­ви, наг­ну­ту над ша­хов­ском та­блом.

Ода­бир фо­то­гра­фи­ја, по ре­чи­ма ди­рек­то­ра СПЦ „Вој­во­ди­на”, при­пао је умет­ни­ци­ма. „Ни­смо се мно­го ме­ша­ли. На­рав­но, би­ће ту при­мед­би за­што не­ких фо­то­гра­фи­ја из до­ба раз­во­ја Спен­са не­ма, али у очи­ма умет­ни­ка је оно што ће­те ви­де­ти”, ка­зао је Ђе­кић на отва­ра­њу из­ло­жбе.

Обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја увек је при­ли­ка и за по­глед у бу­дућ­ност, а упра­во у про­сто­ру Спен­са 2020. го­ди­не јав­но­сти је по­ка­за­на ма­ке­та бу­ду­ћег из­гле­да објек­та на­кон ре­кон­струк­ци­је. Ме­ђу­тим, у објек­ту су ду­же вре­ме при­мет­не де­ва­ста­ци­је и про­ки­шња­ва­ња, де­лом и пра­зни ло­ка­ли, а скуп­штин­ски па­пи­ри по­ка­зу­ју да се из бу­џе­та гра­да на­ми­ру­ју ду­го­ви за гре­ја­ње и за стру­ју јав­ног пред­у­зе­ћа у чи­јем је са­ста­ву Спенс.

У ћа­ска­њу са но­ви­на­ри­ма на­кон из­ло­жбе, ди­рек­тор се за­др­жао на са­да­шњи­ци, или ње­ном де­лу, ис­при­чав­ши да су за­по­сле­ни у том пред­у­зе­ћу стал­но у по­зи­ци­ји да одр­же до­га­ђај, би­ло да је то утак­ми­ца, кон­церт или дру­га ма­ни­фе­ста­ци­ја, и да је све у ре­ду – док то успе­ва­ју.