Сви ирански напади на Американце

У прет­ход­ном тек­сту на овом ме­сту по­бро­ја­не су де­се­ти­не иран­ских на­па­да на аме­рич­ко осо­бље у ци­вил­ним објек­ти­ма на Бли­ском ис­то­ку, на ба­зе и ди­пло­мат­ска пред­став­ни­штва, од 1979. и до­ла­ска му­ла на власт до те­ро­ри­стич­ких на­па­да у САД 11. сеп­тем­бра 2001. го­ди­не. Сто­ти­не мр­твих. Аме­рич­ка Ко­ми­си­ја за 11. сеп­тем­бар утвр­ди­ла је „по­сто­ја­не кон­так­те” из­ме­ђу иран­ских зва­нич­ни­ка и Ал Ка­и­де. Иран ни­је имао прет­ход­но зна­ње о са­мим на­па­ди­ма, али је био све­стан да је реч о опе­ра­ци­ји усме­ре­ној про­тив САД и/или Изра­е­ла. То­ком сеп­тем­бра 2001. Иран је олак­шао тран­зит чла­но­ва Ал Ка­и­де пре са­мих на­па­да, не пе­ча­ти­ра­ју­ћи им па­со­ше на гра­ни­ци.

Хај­де да ви­ди­мо ко­ли­ко су на­па­да Иран­ци из­вр­ши­ли на Аме­ри­кан­це од та­да до про­шло­го­ди­шњих аме­рич­ких на­па­да на њи­хо­ва ну­кле­ар­на по­стро­је­ња.

По­чет­ком 2002. го­ди­не на­о­ру­жа­ни чла­но­ви Ал Ак­се (иран­ско фи­нан­си­ра­ње и обу­ка) уби­ли су аме­рич­ко-изра­ел­ског двој­ног др­жа­вља­ни­на и ра­ни­ли још јед­ну осо­бу на За­пад­ној оба­ли. Сре­ди­ном го­ди­не бом­ба ко­ју је по­ста­вио члан Ха­ма­са уби­ла је пет Аме­ри­ка­на­ца на Хе­бреј­ском уни­вер­зи­те­ту у Је­ру­са­ли­му, од укуп­но де­вет по­ги­ну­лих у на­па­ду. Сре­ди­ном 2003. у на­па­ду на ауто­бус у Је­ру­са­ли­му бом­баш са­мо­у­би­ца по­ве­зан с Ха­ма­сом убио је јед­ног Аме­ри­кан­ца, од укуп­но 17 по­ги­ну­лих. Два ме­се­ца ка­сни­је на­па­да­чи из По­пу­лар­ног од­бо­ра от­по­ра уби­ли су тро­ји­цу аме­рич­ких ди­пло­ма­та у бом­ба­шком на­па­ду у по­ја­су Га­зе. Исте го­ди­не Ха­ма­сов бом­баш са­мо­у­би­ца у на­па­ду на ауто­бус у Је­ру­са­ли­му убио је пет Аме­ри­ка­на­ца и још 19 осо­ба.

У аме­рич­ком на­па­ду на Ирак од 2003. го­ди­не аме­рич­ке сна­ге че­сто су се су­ко­бља­ва­ле с ирач­ким ми­ли­ци­ја­ма под иран­ским по­кро­ви­тељ­ством. Оно је под­ра­зу­ме­ва­ло: обу­ку, фи­нан­си­ра­ње и ис­по­ру­ку оруж­ја. Екс­пло­зив­ни про­јек­ти­ли и им­про­ви­зо­ва­не екс­пло­зив­не на­пра­ве иран­ског по­ре­кла уби­ле су нај­ма­ње 603 аме­рич­ка вој­ни­ка то­ком на­па­да на Ирак. Пре­ма Пен­та­го­ну то је от­при­ли­ке сва­ка ше­ста аме­рич­ка жр­тва у том ра­ту.

То­ком Дру­гог ли­бан­ског ра­та 2006. го­ди­не Хе­збо­лах је убио јед­ног Аме­ри­кан­ца. По­чет­ком 2007. го­ди­не 12 му­шка­ра­ца по­ве­за­них са Кудс сна­га­ма Гар­де пре­ру­ше­ни у аме­рич­ке вој­ни­ке ушли су у По­кра­јин­ски ко­ор­ди­на­ци­о­ни цен­тар у Кар­ба­ли (Ирак) и уби­ли пет аме­рич­ких вој­ни­ка. Сре­ди­ном 2014. го­ди­не Ха­мас је убио два аме­рич­ка др­жа­вља­ни­на ко­ји су слу­жи­ли у изра­ел­ским од­брам­бе­ним сна­га­ма то­ком ра­та у Га­зи.

Кра­јем 2019. го­ди­не Хе­збо­лах је из­вео ра­кет­ни на­пад на ва­зду­хо­плов­ну ба­зу у Кир­ку­ку у Ира­ку. Уби­јен је је­дан Аме­ри­ка­нац, а ви­ше аме­рич­ких вој­ни­ка и ирач­ког осо­бља су ра­ње­ни. На­пад је до­при­нео Трам­по­вој од­лу­ци да на­ре­ди ли­кви­да­ци­ју ге­не­ра­ла Со­леј­ма­ни­ја, ко­ман­дан­та Ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де Ира­на. По­чет­ком 2020. го­ди­не Иран је ди­рект­но, ба­ли­стич­ким ра­ке­та­ма, на­пао ба­зу у за­пад­ном Ира­ку, као од­го­вор на аме­рич­ку ли­кви­да­ци­ју Со­леј­ма­ни­ја. Ви­ше од 109 аме­рич­ких вој­ни­ка за­до­би­ло је тра­у­мат­ске по­вре­де мо­зга. То је био пр­ви ди­рект­ни иран­ски на­пад на аме­рич­ке сна­ге од по­чет­ка Ислам­ске ре­во­лу­ци­је 1979. го­ди­не.

То­ком 2021. и 2022. го­ди­не раз­не иран­ске ми­ли­ци­је из­ве­ле су де­се­ти­не ра­кет­них на­па­да и на­па­да дро­но­ви­ма на аме­рич­ке ба­зе у Ира­ку и Си­ри­ји, у ко­ји­ма је би­ло жр­та­ва и ра­ње­них.

Кра­јем 2022. го­ди­не ка­пе­тан Гар­де ор­га­ни­зо­вао је уби­ство аме­рич­ког др­жа­вља­ни­на у Баг­да­ду. По­чет­ком 2023. иран­ски дрон по­го­дио је ба­зу аме­рич­ке ко­а­ли­ци­је у се­ве­ро­и­сточ­ној Си­ри­ји. Уби­јен је је­дан Аме­ри­ка­нац, а ра­ње­но је пе­то­ро аме­рич­ких вој­ни­ка и је­дан ци­вил. Био је то нај­о­збиљ­ни­ји ди­рект­ни иран­ски на­пад на аме­рич­ке сна­ге до тог тре­нут­ка.

Сед­мог ок­то­бра 2023. го­ди­не Ха­мас, ди­рект­но фи­нан­си­ран и на­о­ру­жа­ван из Ира­на, по­чи­нио је ма­са­кр у ју­жном Изра­е­лу. Уби­је­но је нај­ма­ње 46 до 48 аме­рич­ких др­жа­вља­на, а нај­ма­ње 12 је кид­на­по­ва­но. Ово се че­сто пре­ви­ђа. Ка­да се го­во­ри о ма­са­кру, нај­че­шће се спо­ми­њу изра­ел­ске жр­тве. У ок­то­бру исте го­ди­не Ислам­ски от­пор у Ира­ку, кров­ни на­зив за ми­ли­ци­је ко­је по­др­жа­ва Иран, по­чео је ко­ор­ди­ни­са­ну се­ри­ју на­па­да дро­но­ви­ма на аме­рич­ке ба­зе. У јед­ном од на­па­да ра­ње­но је ви­ше од 20 аме­рич­ких вој­ни­ка. По­том је От­пор у Ира­ку пре­у­зео од­го­вор­ност за још јед­ну се­ри­ју на­па­да дро­но­ви­ма на аме­рич­ке ба­зе у ис­точ­ној Си­ри­ји, у ко­ји­ма су ра­ње­не де­се­ти­не аме­рич­ких вој­ни­ка. По­чет­ком 2024. От­пор у Ира­ку на­пао је аме­рич­ку ба­зу у Си­ри­ји, па су САД мо­ра­ле да ева­ку­и­шу 350 вој­ни­ка.

По­чет­ком 2024. го­ди­не От­пор у Ира­ку обо­рио је аме­рич­ку бес­пи­лот­ну ле­те­ли­цу „ри­пер” над Ира­ком. Усле­ди­ла је се­ри­ја слич­них на­па­да. У јед­ном од њих уби­је­на су три аме­рич­ка вој­ни­ка, а ви­ше од 47 је ра­ње­но. Био је то нај­смр­то­но­сни­ји на­пад на аме­рич­ке сна­ге од на­па­да у Беј­ру­ту 1983. го­ди­не. Сре­ди­ном 2024. на­пад­ну­та је ба­за у за­пад­ном Ира­ку. Пет аме­рич­ких вој­ни­ка и два ци­ви­ла су ра­ње­ни. У сле­де­ћем слич­ном на­па­ду у том пе­ри­о­ду дрон је по­го­дио аме­рич­ку ба­зу у ис­точ­ној Си­ри­ји. Ра­ње­но је осам аме­рич­ких вој­ни­ка.

И још не­што се че­сто за­бо­ра­вља. У но­вем­бру 2024. аме­рич­ко Ми­ни­стар­ство прав­де по­ди­гло је оп­ту­жбу про­тив иран­ског др­жа­вља­ни­на и дво­је аме­рич­ких са­рад­ни­ка за пла­ни­ра­ње атен­та­та на пред­сед­ни­ка Трам­па у име Ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де.

Су­во­пар­но на­бра­ја­ње де­се­ти­на на­па­да. Те­шко за чи­та­ње, али бит­но за раз­у­ме­ва­ње. Мно­ги од оних ко­ји ово чи­та­ју пи­та­ју се шта ће уоп­ште Аме­ри­кан­ци на Бли­ском ис­то­ку, где су Иран­ци из­вр­ши­ли нај­ви­ше на­па­да на њих. Та­кви не­ка се за­пи­та­ју да ли би од­у­ста­ли од ку­по­ви­не јеф­ти­не ју­жно­а­зиј­ске ро­бе чи­је до­пре­ма­ње на за­пад­ну хе­мис­фе­ру од кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та га­ран­ту­је аме­рич­ка Па­ци­фич­ка фло­та. Ирач­ка наф­та, ко­ја нам је тре­нут­но ја­ко ва­жна јер ни­је под санк­ци­ја­ма, сти­же за­хва­љу­ју­ћи Пе­тој фло­ти и то­ме да су и по­ред упит­но­сти аме­рич­ког на­па­да на Ирак, ње­го­ви усло­ви за пре­ра­ду и из­воз наф­те и те ка­ко уна­пре­ђе­ни. Зли гла­со­ви ка­жу да је ге­не­рал­но жи­вот у Ира­ку са­да мно­го бо­љи не­го под Са­да­мом. То је до­шло по­сле ула­ска аме­рич­ких коп­не­них тру­па и же­сто­ког су­ко­ба. Хва­ла, дру­го­ви Бу­ше, Оба­ма, Бај­де­не и Трам­пе, о да – тим ре­дом и из тих аме­рич­ких стра­на­ка, за мој пун ре­зер­во­ар у јеф­ти­ним, а до­брим ки­не­ским ко­ли­ма.

Мо­жда то­га не­ма на „тик­ток” исто­ри­ји, али Бри­тан­ци су би­ли ти ко­ји су уна­пре­ђи­ва­ли пре­ра­ду наф­те у цар­ском Ира­ну, јер он за то ни­је имао зна­ња. Да ли је то би­ла и ко­ло­ни­ја­ли­за­ци­ја? Опет, Бри­тан­ци, не Аме­ри­кан­ци у Ира­ну. У ра­ту сте. Ви га сма­тра­те ле­ги­тим­ним, дру­ги не мо­ра­ју. Ва­шем про­тив­ни­ку тре­ћа стра­на уве­ли­ко по­ма­же. То се фак­ту­ри­ше не­где, зар не. Или је ваш са­ве­зник у ра­ту и опет је иста тре­ћа стра­на про­тив ње­га. Иста тре­ћа стра­на је тре­ћа стра­на ко­ја је по­мо­гла да вам дру­га стра­на по­би­је 3.000 гра­ђа­на на ва­шем тлу. Ла­ко је осу­ди­ти Трам­пов по­след­њи на­пад на Иран. Ве­ли­ки фи­ло­зоф Бил Ма­хер су­ге­ри­ше сви­ма у ми­ни ха­љи­на­ма да се пре­се­ле у Га­за­вил или Те­хе­ран, да на ли­цу ме­ста про­ве­ре шта по­др­жа­ва­ју и да ви­де ка­ко ће да се про­ве­ду.

Страх од Са­да­мо­вог хе­миј­ског оруж­ја био је ла­жан? Страх од обо­га­ће­ног ура­ни­ју­ма ла­жан? Ин­спек­то­ри Ор­га­ни­за­ци­је за за­бра­ну хе­миј­ског оруж­ја тек са­да су у мо­гућ­но­сти да бу­ду на те­ре­ну у Си­ри­ји. На­ла­зе се ште­ко­ви Аса­до­вог про­гра­ма, за ко­је он ни­је имао про­из­вод­не ка­па­ци­те­те. А ко је­сте, осим Пу­ти­на? На иран­ском на­ро­ду, бар на де­лу ко­ји не же­ли Ре­во­лу­ци­о­нар­ну гар­ду и му­ле на вла­сти (не и у џа­ми­ји, где им је ме­сто), је­сте да до­не­се ко­нач­ну од­лу­ку о ди­на­ми­ци на­прет­ка, ако га уоп­ште ве­ћи­на же­ли, и ни­воу жр­тве да би се он по­сти­гао. Ми са стра­не не би­смо сме­ли да им оте­жа­ва­мо. Трамп им не оте­жа­ва. Чи­ни се да би и цео ре­ги­он имао ко­ри­сти од та­квог раз­во­ја си­ту­а­ци­је. И са сто­ти­на­ма де­вој­чи­ца по­би­је­них због по­вр­шно­сти Пен­та­го­на, број ци­вил­них жр­та­ва овог на­па­да де­се­ти­не хи­ља­да пу­та је ма­њи не­го број Ира­на­ца ко­је су њи­хо­ве вла­сти по­би­ле то­ком по­бу­не пре на­па­да. Ми­сли­те о то­ме.

*По­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа