Svi iranski napadi na Amerikance

U pret­hod­nom tek­stu na ovom me­stu po­bro­ja­ne su de­se­ti­ne iran­skih na­pa­da na ame­rič­ko oso­blje u ci­vil­nim objek­ti­ma na Bli­skom is­to­ku, na ba­ze i di­plo­mat­ska pred­stav­ni­štva, od 1979. i do­la­ska mu­la na vlast do te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u SAD 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne. Sto­ti­ne mr­tvih. Ame­rič­ka Ko­mi­si­ja za 11. sep­tem­bar utvr­di­la je „po­sto­ja­ne kon­tak­te” iz­me­đu iran­skih zva­nič­ni­ka i Al Ka­i­de. Iran ni­je imao pret­hod­no zna­nje o sa­mim na­pa­di­ma, ali je bio sve­stan da je reč o ope­ra­ci­ji usme­re­noj pro­tiv SAD i/ili Izra­e­la. To­kom sep­tem­bra 2001. Iran je olak­šao tran­zit čla­no­va Al Ka­i­de pre sa­mih na­pa­da, ne pe­ča­ti­ra­ju­ći im pa­so­še na gra­ni­ci.

Haj­de da vi­di­mo ko­li­ko su na­pa­da Iran­ci iz­vr­ši­li na Ame­ri­kan­ce od ta­da do pro­šlo­go­di­šnjih ame­rič­kih na­pa­da na nji­ho­va nu­kle­ar­na po­stro­je­nja.

Po­čet­kom 2002. go­di­ne na­o­ru­ža­ni čla­no­vi Al Ak­se (iran­sko fi­nan­si­ra­nje i obu­ka) ubi­li su ame­rič­ko-izra­el­skog dvoj­nog dr­ža­vlja­ni­na i ra­ni­li još jed­nu oso­bu na Za­pad­noj oba­li. Sre­di­nom go­di­ne bom­ba ko­ju je po­sta­vio član Ha­ma­sa ubi­la je pet Ame­ri­ka­na­ca na He­brej­skom uni­ver­zi­te­tu u Je­ru­sa­li­mu, od ukup­no de­vet po­gi­nu­lih u na­pa­du. Sre­di­nom 2003. u na­pa­du na auto­bus u Je­ru­sa­li­mu bom­baš sa­mo­u­bi­ca po­ve­zan s Ha­ma­som ubio je jed­nog Ame­ri­kan­ca, od ukup­no 17 po­gi­nu­lih. Dva me­se­ca ka­sni­je na­pa­da­či iz Po­pu­lar­nog od­bo­ra ot­po­ra ubi­li su tro­ji­cu ame­rič­kih di­plo­ma­ta u bom­ba­škom na­pa­du u po­ja­su Ga­ze. Iste go­di­ne Ha­ma­sov bom­baš sa­mo­u­bi­ca u na­pa­du na auto­bus u Je­ru­sa­li­mu ubio je pet Ame­ri­ka­na­ca i još 19 oso­ba.

U ame­rič­kom na­pa­du na Irak od 2003. go­di­ne ame­rič­ke sna­ge če­sto su se su­ko­blja­va­le s irač­kim mi­li­ci­ja­ma pod iran­skim po­kro­vi­telj­stvom. Ono je pod­ra­zu­me­va­lo: obu­ku, fi­nan­si­ra­nje i is­po­ru­ku oruž­ja. Eks­plo­ziv­ni pro­jek­ti­li i im­pro­vi­zo­va­ne eks­plo­ziv­ne na­pra­ve iran­skog po­re­kla ubi­le su naj­ma­nje 603 ame­rič­ka voj­ni­ka to­kom na­pa­da na Irak. Pre­ma Pen­ta­go­nu to je ot­pri­li­ke sva­ka še­sta ame­rič­ka žr­tva u tom ra­tu.

To­kom Dru­gog li­ban­skog ra­ta 2006. go­di­ne He­zbo­lah je ubio jed­nog Ame­ri­kan­ca. Po­čet­kom 2007. go­di­ne 12 mu­ška­ra­ca po­ve­za­nih sa Kuds sna­ga­ma Gar­de pre­ru­še­ni u ame­rič­ke voj­ni­ke ušli su u Po­kra­jin­ski ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar u Kar­ba­li (Irak) i ubi­li pet ame­rič­kih voj­ni­ka. Sre­di­nom 2014. go­di­ne Ha­mas je ubio dva ame­rič­ka dr­ža­vlja­ni­na ko­ji su slu­ži­li u izra­el­skim od­bram­be­nim sna­ga­ma to­kom ra­ta u Ga­zi.

Kra­jem 2019. go­di­ne He­zbo­lah je iz­veo ra­ket­ni na­pad na va­zdu­ho­plov­nu ba­zu u Kir­ku­ku u Ira­ku. Ubi­jen je je­dan Ame­ri­ka­nac, a vi­še ame­rič­kih voj­ni­ka i irač­kog oso­blja su ra­nje­ni. Na­pad je do­pri­neo Tram­po­voj od­lu­ci da na­re­di li­kvi­da­ci­ju ge­ne­ra­la So­lej­ma­ni­ja, ko­man­dan­ta Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de Ira­na. Po­čet­kom 2020. go­di­ne Iran je di­rekt­no, ba­li­stič­kim ra­ke­ta­ma, na­pao ba­zu u za­pad­nom Ira­ku, kao od­go­vor na ame­rič­ku li­kvi­da­ci­ju So­lej­ma­ni­ja. Vi­še od 109 ame­rič­kih voj­ni­ka za­do­bi­lo je tra­u­mat­ske po­vre­de mo­zga. To je bio pr­vi di­rekt­ni iran­ski na­pad na ame­rič­ke sna­ge od po­čet­ka Islam­ske re­vo­lu­ci­je 1979. go­di­ne.

To­kom 2021. i 2022. go­di­ne raz­ne iran­ske mi­li­ci­je iz­ve­le su de­se­ti­ne ra­ket­nih na­pa­da i na­pa­da dro­no­vi­ma na ame­rič­ke ba­ze u Ira­ku i Si­ri­ji, u ko­ji­ma je bi­lo žr­ta­va i ra­nje­nih.

Kra­jem 2022. go­di­ne ka­pe­tan Gar­de or­ga­ni­zo­vao je ubi­stvo ame­rič­kog dr­ža­vlja­ni­na u Bag­da­du. Po­čet­kom 2023. iran­ski dron po­go­dio je ba­zu ame­rič­ke ko­a­li­ci­je u se­ve­ro­i­stoč­noj Si­ri­ji. Ubi­jen je je­dan Ame­ri­ka­nac, a ra­nje­no je pe­to­ro ame­rič­kih voj­ni­ka i je­dan ci­vil. Bio je to naj­o­zbilj­ni­ji di­rekt­ni iran­ski na­pad na ame­rič­ke sna­ge do tog tre­nut­ka.

Sed­mog ok­to­bra 2023. go­di­ne Ha­mas, di­rekt­no fi­nan­si­ran i na­o­ru­ža­van iz Ira­na, po­či­nio je ma­sa­kr u ju­žnom Izra­e­lu. Ubi­je­no je naj­ma­nje 46 do 48 ame­rič­kih dr­ža­vlja­na, a naj­ma­nje 12 je kid­na­po­va­no. Ovo se če­sto pre­vi­đa. Ka­da se go­vo­ri o ma­sa­kru, naj­če­šće se spo­mi­nju izra­el­ske žr­tve. U ok­to­bru iste go­di­ne Islam­ski ot­por u Ira­ku, krov­ni na­ziv za mi­li­ci­je ko­je po­dr­ža­va Iran, po­čeo je ko­or­di­ni­sa­nu se­ri­ju na­pa­da dro­no­vi­ma na ame­rič­ke ba­ze. U jed­nom od na­pa­da ra­nje­no je vi­še od 20 ame­rič­kih voj­ni­ka. Po­tom je Ot­por u Ira­ku pre­u­zeo od­go­vor­nost za još jed­nu se­ri­ju na­pa­da dro­no­vi­ma na ame­rič­ke ba­ze u is­toč­noj Si­ri­ji, u ko­ji­ma su ra­nje­ne de­se­ti­ne ame­rič­kih voj­ni­ka. Po­čet­kom 2024. Ot­por u Ira­ku na­pao je ame­rič­ku ba­zu u Si­ri­ji, pa su SAD mo­ra­le da eva­ku­i­šu 350 voj­ni­ka.

Po­čet­kom 2024. go­di­ne Ot­por u Ira­ku obo­rio je ame­rič­ku bes­pi­lot­nu le­te­li­cu „ri­per” nad Ira­kom. Usle­di­la je se­ri­ja slič­nih na­pa­da. U jed­nom od njih ubi­je­na su tri ame­rič­ka voj­ni­ka, a vi­še od 47 je ra­nje­no. Bio je to naj­smr­to­no­sni­ji na­pad na ame­rič­ke sna­ge od na­pa­da u Bej­ru­tu 1983. go­di­ne. Sre­di­nom 2024. na­pad­nu­ta je ba­za u za­pad­nom Ira­ku. Pet ame­rič­kih voj­ni­ka i dva ci­vi­la su ra­nje­ni. U sle­de­ćem slič­nom na­pa­du u tom pe­ri­o­du dron je po­go­dio ame­rič­ku ba­zu u is­toč­noj Si­ri­ji. Ra­nje­no je osam ame­rič­kih voj­ni­ka.

I još ne­što se če­sto za­bo­ra­vlja. U no­vem­bru 2024. ame­rič­ko Mi­ni­star­stvo prav­de po­di­glo je op­tu­žbu pro­tiv iran­skog dr­ža­vlja­ni­na i dvo­je ame­rič­kih sa­rad­ni­ka za pla­ni­ra­nje aten­ta­ta na pred­sed­ni­ka Tram­pa u ime Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de.

Su­vo­par­no na­bra­ja­nje de­se­ti­na na­pa­da. Te­ško za či­ta­nje, ali bit­no za raz­u­me­va­nje. Mno­gi od onih ko­ji ovo či­ta­ju pi­ta­ju se šta će uop­šte Ame­ri­kan­ci na Bli­skom is­to­ku, gde su Iran­ci iz­vr­ši­li naj­vi­še na­pa­da na njih. Ta­kvi ne­ka se za­pi­ta­ju da li bi od­u­sta­li od ku­po­vi­ne jef­ti­ne ju­žno­a­zij­ske ro­be či­je do­pre­ma­nje na za­pad­nu he­mis­fe­ru od kra­ja Dru­gog svet­skog ra­ta ga­ran­tu­je ame­rič­ka Pa­ci­fič­ka flo­ta. Irač­ka naf­ta, ko­ja nam je tre­nut­no ja­ko va­žna jer ni­je pod sank­ci­ja­ma, sti­že za­hva­lju­ju­ći Pe­toj flo­ti i to­me da su i po­red upit­no­sti ame­rič­kog na­pa­da na Irak, nje­go­vi uslo­vi za pre­ra­du i iz­voz naf­te i te ka­ko una­pre­đe­ni. Zli gla­so­vi ka­žu da je ge­ne­ral­no ži­vot u Ira­ku sa­da mno­go bo­lji ne­go pod Sa­da­mom. To je do­šlo po­sle ula­ska ame­rič­kih kop­ne­nih tru­pa i že­sto­kog su­ko­ba. Hva­la, dru­go­vi Bu­še, Oba­ma, Baj­de­ne i Tram­pe, o da – tim re­dom i iz tih ame­rič­kih stra­na­ka, za moj pun re­zer­vo­ar u jef­ti­nim, a do­brim ki­ne­skim ko­li­ma.

Mo­žda to­ga ne­ma na „tik­tok” isto­ri­ji, ali Bri­tan­ci su bi­li ti ko­ji su una­pre­đi­va­li pre­ra­du naf­te u car­skom Ira­nu, jer on za to ni­je imao zna­nja. Da li je to bi­la i ko­lo­ni­ja­li­za­ci­ja? Opet, Bri­tan­ci, ne Ame­ri­kan­ci u Ira­nu. U ra­tu ste. Vi ga sma­tra­te le­gi­tim­nim, dru­gi ne mo­ra­ju. Va­šem pro­tiv­ni­ku tre­ća stra­na uve­li­ko po­ma­že. To se fak­tu­ri­še ne­gde, zar ne. Ili je vaš sa­ve­znik u ra­tu i opet je ista tre­ća stra­na pro­tiv nje­ga. Ista tre­ća stra­na je tre­ća stra­na ko­ja je po­mo­gla da vam dru­ga stra­na po­bi­je 3.000 gra­đa­na na va­šem tlu. La­ko je osu­di­ti Tram­pov po­sled­nji na­pad na Iran. Ve­li­ki fi­lo­zof Bil Ma­her su­ge­ri­še svi­ma u mi­ni ha­lji­na­ma da se pre­se­le u Ga­za­vil ili Te­he­ran, da na li­cu me­sta pro­ve­re šta po­dr­ža­va­ju i da vi­de ka­ko će da se pro­ve­du.

Strah od Sa­da­mo­vog he­mij­skog oruž­ja bio je la­žan? Strah od obo­ga­će­nog ura­ni­ju­ma la­žan? In­spek­to­ri Or­ga­ni­za­ci­je za za­bra­nu he­mij­skog oruž­ja tek sa­da su u mo­guć­no­sti da bu­du na te­re­nu u Si­ri­ji. Na­la­ze se šte­ko­vi Asa­do­vog pro­gra­ma, za ko­je on ni­je imao pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te. A ko je­ste, osim Pu­ti­na? Na iran­skom na­ro­du, bar na de­lu ko­ji ne že­li Re­vo­lu­ci­o­nar­nu gar­du i mu­le na vla­sti (ne i u dža­mi­ji, gde im je me­sto), je­ste da do­ne­se ko­nač­nu od­lu­ku o di­na­mi­ci na­pret­ka, ako ga uop­šte ve­ći­na že­li, i ni­vou žr­tve da bi se on po­sti­gao. Mi sa stra­ne ne bi­smo sme­li da im ote­ža­va­mo. Tramp im ne ote­ža­va. Či­ni se da bi i ceo re­gi­on imao ko­ri­sti od ta­kvog raz­vo­ja si­tu­a­ci­je. I sa sto­ti­na­ma de­voj­či­ca po­bi­je­nih zbog po­vr­šno­sti Pen­ta­go­na, broj ci­vil­nih žr­ta­va ovog na­pa­da de­se­ti­ne hi­lja­da pu­ta je ma­nji ne­go broj Ira­na­ca ko­je su nji­ho­ve vla­sti po­bi­le to­kom po­bu­ne pre na­pa­da. Mi­sli­te o to­me.

*Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista