Кинези испостављају цех Меркеловој

Ако су веровали да ће Кинезе, с временом, "проћи љутња" због септембарског сусрета Ангеле Меркел са верским поглаваром Тибета, далај ламом, а јесу, званичници у Берлину су се грдно преварили. "Мраз" у кинеско-немачким односима постаје жешћи и цех који Пекинг испоставља немачкој канцеларки биће очигледно висок.
Немачки министар финансија Пер Штајнбрик био је принуђен да напрасно откаже посету Кини, која је била планирана, и утаначена, још пре неколико месеци, за почетак децембра: из Пекинга је саопштено да његов колега и домаћин "нема времена" за немачког госта.

Тиме је "торпедована" Штајнбрикова азијска турнеја у којој је, од 1. до 8. децембра, Немац требало, осим Пекинга, да посети Токио и Сеул, а кинеско-немачки неспоразум ушао у нову фазу, с још непредвидивим размерама и последицама.

Званични Пекинг очигледно не тумачи провокативни сусрет немачке канцеларке и далај ламе само као издвојени "дипломатски инцидент", него као програмиран и радикалан заокрет у политици Ангеле Меркел према Кини.

О томе говори чињеница да је, у исто време, и синхронизовано, у неколико утицајних кинеских политичких часописа, темељним критичким анализама подвргнута нова немачка "азијска политика" а, у том контексту, посебно, политика према Кини.

Већ сами наслови у три магазина упућују на чињеницу да је за Кинезе управо канцеларка креатор те "нове политике" од које Пекинг, како се констатује, не очекује ништа добро: "Мистерија кинеске политике Ангеле Меркел", "Меркел: партнер или противник" и "Уметност еквидистанце А. Меркел у Азији". Овим анализама се, како преносе немачки медији, подсећа да је немачку спољну политику према Кини означавала "азијска стратегија" формулисана 1993, у време владавине Хелмута Кола. У њој је нагласак стављен превасходно на немачке економске интересе у чијем се средишту нашла Кина.

У последње две године дошло је, у кинеској интерпретацији, до радикалног заокрета. Под Ангелом Меркел, Немачка се "ослободила терета прошлости" и у своју спољну политику према азијским земљама унела нове критеријуме, зависно од њихових система, демократских вредности, људских права и слобода. Кад је конкретно реч о Кини, примећују тамошњи аналитичари, њене дипломатске методе делују "површно и запањујуће", откривајући неразумевање далекоисточне традиционалне културе и "дипломатску незрелост".

Следи затим констатација да "нова немачка политика" у економски просперитетној Кини, чији "развојни модел" бива све атрактивнији у земљама Трећег света, види опасног конкурента којег треба обуздати.

Оно што посебно иритира, и брине, кинеске званичнике кад је реч о немачкој канцеларки, јесте процена да је Меркелова "предводник" нове генерације европских лидера, од француског председника Саркозија до британског премијера Брауна, који не мењају само непосредну политику према Кини, него и бришу дистанцу према САД коју су показивали и одржавали, посебно Жак Ширак и Герхард Шредер. То "умиљавање" (кинески дневник "Глобал тајмс") Берлина, Париза и Лондона изазива очигледну забринутост у Пекингу.

И онај фамозни сусрет Меркелове са далај ламом стављен је у тај контекст. До њега је, упркос кинеским упозорењима и протестима – за званични Пекинг овај тибетански верски поглавар у егзилу је симбол опасног сепаратизма – дошло, како се процењује, на миг из Вашингтона: далај ламу су, готово у исто време, примили амерички председник и немачка канцеларка.

Герхард Шредер је тај гест Ангеле Меркел оквалификовао као кардиналну грешку и подсетио да нико од њених претходника, управо поштујући суверенитет Кине, није то учинио.

Непосредно после тог сусрета, Пекинг је отказао немачко-кинеске консултације о људским правима и слободама, одбио сваки сусрет са немачким представницима у Њујорку у време Генералне скупштине УН, а сада је, ево, уследило отказивање одавно утаначене посете немачког министра финансија.

Немачки коментатори упозоравају да би званичници и на једној и на другој страни требало да "добро размисле" пре него што у немачко-кинеским односима буде "поломљено још више порцелана".