Роман „На Дрини ћуприја” као филм-опера

Мокра Гора – Једно од највећих дела наше литературе, Андрићев роман „На Дрини ћуприја” биће, уз подршку државе, преточен у филм-оперу који ће режирати Емир Кустурица. То је јуче обелодањено у Дрвенграду у Мокрој Гори где су, о том великом вишегодишњем пројекту, чијег се покровитељства прихватио председник Србије Борис Тадић, говорили министар за културу Небојша Брадић и редитељ Кустурица.

У току су, како је речено, припреме за почетак писања сценарија односно либрета овог остварења, што је најважнији посао у превођењу романа у нову форму. Следи писање музике, па остале појединости, а намера је да пројекат буде интернационална копродукција. Жеља је, по речима министра Брадића, да цео посао буде завршен до 2011. године, када се навршава пола века од доделе Нобелове награде Андрићу. Иначе, идеја о реконструкцији овог културног блага родила се током минулог фестивала „Кустендорф”, када су Кустурица и Брадић закључили да треба да створе један овакав заједнички подухват.

– Моју знатижељу је овај роман, који је наш Стари завет и представља нашу прошлост, садашњост, а бојим се и будућност, дуго хранио као једна велика идеја. Обично су велики романи кад су екранизовани пропадали јер су то различити језици, други приступ на којем су се оклизнули многи. Сада се осећам зрело да једну идеју, која је тако велика, преведем на језик филма, али не као реалистичну конструкцију него као оперу. Моја идеја о опери решава углавном естетске и моралне аспекте које треба поштовати да би се роман „На Дрини ћуприја” успешно превео у филмску уметност. Желимо да се обратимо традицији и публици кроз форму опере на тему оног што нам нуди та богата литература Андрића – рекао је Емир Кустурица, додајући да је највећа дилема време: како постићи да се обухвати 300 година. У тој форми где се мешају времена мост треба да остане на централном месту, а неки анђели треба да буду водичи на том преласку из прошлости у садашњост…

По речима министра Брадића, ово је значајан подухват за културу наше државе, па и за шири простор о којем је Андрић писао.

– Нас обавезује креативни приступ Андрићевом наслеђу и нашој баштини, нешто што оставља траг овог времена за будућност. Овај пројекат је једна од таквих вредности, па држава и Министарство културе и те како имају разлога да у њему учествују. Времена из романа су основа за промишљање данашњице, инспирација нашем великом филмском ствараоцу који ће, верујем, са својим сарадницима пронаћи кључ за све оне слојеве који су учитани у Андрићев роман. Сигуран сам да ће неки лук који Кустурица повезује од „Бифеа Титаник” па, ево, до тог свог „пројекта зрелости” бити добро заокружен Ивом Андрићем – рекао је Небојша Брадић, уз напомену да идеја о опери, као нечему што је интегративно и спаја различите нивое комуникације – идејне, емоционалне, музичке, визуелне, јесте свакако нешто што је уметност романтизма, али и 21. века.