„Странац” Албера Камија у савременом руху

Један од највећих романа светске књижевности, „Странац” Албера Камија, добио је савремену филмску адаптацију у режији Франсоа Озона и од 23. априла наћи ће се на репертоару домаћих сала. Оригинални сценарио писан је у три дела, где се у једној од прича, дугој 30 минута, осликава портрет савременог младића, разочараног и отуђеног од света, који не види одређени смисао у свом животу.

Радња филма смештена је у Алжиру 1938. Мерсо, тих и незахтеван службеник у својим раним тридесетим присуствује сахрани своје мајке, не показујући ни трунку емоције. Већ наредног дана започиње опуштену романсу са Маријом, колегиницом с посла, а убрзо се и враћа својој уобичајеној свакодневици. Међутим, његов мир нарушава комшија Рејмон Синтес, увлачећи га у мутне послове, све док се једног несносног врелог дана на плажи не догоди трагичан догађај… У новој Озоновој адаптацији улоге тумаче Бенжамен Воазен, Ребека Мардер, Пјер Лотен, Дени Лаван…

Снимање филма по култном делу за Франсоа Озона био је огроман изазов јер адаптирати ремек-дело које су сви читали и већ замислили у својој глави, није био једноставан и лак посао:

„Врло брзо сам схватио да је урањање у ’Странца’ начин да се повежем са једним заборављеним делом своје личне историје. Мој деда по мајци био је истражни судија у Алжиру и 1956. преживео је атентат, што је убрзало повратак моје породице у Француску. Радећи на документима, архивама и разговарајући са историчарима схватио сам колико француске породице имају везе са Алжиром и да често постоји тежак мук који прати те приче”, додао је Озон.

Приказати причу о чувеном књишком лику Мерсоу био је и начин да се разуме такав младић и да се проникне у његову мистерију.

„Своје филмове откривам док их снимам, никада унапред не знам како ће тачно изгледати. Знао сам да ме књига дубоко погађа, посебно та апсурдност живота коју Ками описује без упадања у очај. Та књига – и надам се овај филм – поставља питања, што је и сврха.”

Албер Ками писао је „Странца“ 1939, а књига је објављена 1942. у време француске колонизације Алжира, што је и била идеја редитеља, да буде присутно у филму, урањајући дубоко у архиве. Култно дело светске књижевности доживело је све врсте адаптација, укључујући и плесну представу, али могло би се рећи и само једно успешно филмско остварење које је снимио италијански редитељ Лукино Висконти. Премијерно је приказан у октобру 1967, у италијанско-француској продукцији, са Марчелом Мастројанијем и Аном Карином.