Ко је добар, а ко лош тужилац

Док се судије спремају да овог викенда оду на Палић и утврде коначан предлог критеријума за општи избор делилаца правде, тужиоци су већ прошлог викенда на Палићу усвојили два документа која ће бити од кључног значаја за предстојећи избор свих јавних тужилаца у Србији и њихових заменика. Први документ је Правилник о критеријумима и мерилима за вредновање рада тужилаца, а други је Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за јавнотужилачке функције.

– Рад тужилаца биће вреднован сваке треће године, а заменици тужилаца који су на почетку каријере биће оцењивани једном годишње. Одредбе правилника треба да пруже одговор на свеприсутну дилему која у тужилачком жаргону гласи: „Ко је добар, а ко је лош тужилац?”. Другим документом предлажу се објективни критеријуми и упоредива мерила стручности, оспособљености и достојности. Предвиђени су и посебни услови за избор кандидата који нису радили у правосуђу. Значајна новина је и то да се за кандидате ван правосуђа уводи посебно тестирање знања и стручне оспособљености – објашњава за „Политику” др Горан Илић, председник Управног одбора Удружења јавних тужилаца Србије.

Тужилац Илић је на челу Првог општинског јавног тужилаштва у Београду и председава радној групи која је сачинила документе о вредновању рада тужилаца.

– Узели смо у обзир све аспекте тужилачког посла па ће се при избору тужилаца и њихових заменика оцењивати интегритет и способности кандидата – личне, организационе и опште способности и ангажованост у раду – каже др Горан Илић.

Рад тужилаца биће вреднован на основу двеју врста критеријума – квантитативних и описних. Први су мерљиви бројкама. Наиме, успешност тужиоца утврђује се на основу одступања од просечних резултата. Тако ће се успешним сматрати тужилац који је имао 20 одсто више донетих одлука од републичког просека за ту врсту тужилаштва, а оцену „неуспешан” добиће онај тужилац који је имао 40 одсто донетих одлука мање од просека у Србији.

– Код описних критеријума ствари стоје нешто другачије. Они нису лако мерљиви, па се за њих успоставља сложенији систем правила за оцену рада тужилаца и заменика, као и строжа процедура у којој се та правила примењују. Оцену за ове критеријуме даје старешина тужилаштва али тек пошто прибави мишљење чланова колегијума који се о томе изјашњавају у анонимној анкети. Коначни резултат остварености критеријума и мерила исказује се бодовима и тако се омогућава да се у оквиру исте оцене разликују мање и више успешни носиоци јавнотужилaчке функције према броју освојених бодова – објашњава др Горан Илић.

Функција заменика јавног тужиоца биће трајна, док се старешине тужилаштва бирају на период од шест година. Заменици су „кичма тужилачке организације”, каже др Горан Илић, а одредба о реизборности шефова тужилаштава је логична.

Питали смо и да ли ће у предстојећем општем избору свих тужилаца и заменика тужилаца у Србији бити „чешљања” по предметима и „обарања претпоставке стручности и поштења”, као што је то предвиђено за судије.

– Не, напротив. „Чешљање” предмета и „чешљање тужилаца” кроз реизборе није дало резултате. Нисам за приступ у коме се „лове грешке” тужилаца. Питање личне одговорности би требало поставити потпуно другачије, процењивањем рада у дужем периоду уз јасне и унапред познате стандарде за препознавање стручности и оспособљености у процедури која онемогућава било какве утицаје „са стране”. Само се системским приступом процени рада тужилаца може очекивати успостављање система личне одговорности у тужилаштву и само тако се може постићи унапређивање рада у тужилаштву – каже др Горан Илић. Наш саговорник најављује да ће о предложеним документима ускоро бити отворена јавна дебата, а Државно веће тужилаца је овлашћено да их усвоји. Први сазив Државног већа тужилаца изабраће до 1. децембра све шефове тужилаштава у Србији и њихове заменике.

Александра Петровић