Белорусија вида најдубље ожиљке

Експлозија чернобиљског реактора, која је ослободила радионуклиде за које се процењује да су еквивалентни учинку 50 атомских бомби бачених на Хирошиму, најтеже је погодила Белорусију. Због правца кретања ветра, скоро четвртина те територије, на којој живи петина белоруског становништва, била је изложена радиоактивној контаминацији. Од свих „чернобиљских падавина” на европском континенту које су садржале главни радионуклид, цезијум-137, чак 35 одсто је завршило на белоруском тлу. Контаминирана је петина укупног пољопривредног земљишта и нешто већи проценат шума. Несрећа је погодила 56 рејона републике, 3.600 насеља са приближно 2,5 милиона становника, укључујући 1,5 милиона деце. Укупна штета је процењена на 235 милијарди долара, што је сума која је била 32 пута већа од буџета Белорусије за 1985. годину. Због свега наведеног, последице чернобиљске несреће су у Белорусији дефинисане као „национална еколошка катастрофа”, а 26. април се обележава као национални дан жалости. Генерална скупштина УН прогласила је овај датум за Међународни дан сећања на жртве радијационих несрећа и катастрофа.

На белоруским територијама где је после чернобиљске несреће даљи живот људи био немогућ успостављене су зоне евакуације (искључења) и пресељења, укупне површине 1.700 квадратних километара. Становништво које је тамо живело евакуисано је 1986. године. Приближно 140.000 људи је пресељено, а њих око 200.000 самостално је напустило контаминирана подручја.

Истовремено, земљиште на овом подручју је повучено из економске употребе. Године 1988. основан је Полески државни радијационо-еколошки резерват, који је постао једини радијационо-еколошки резерват на свету.

У постојећим околностима Белорусија је била приморана да се готово сама носи са последицама чернобиљске несреће, улажући колосалне ресурсе у превазилажење еколошке катастрофе. Усвојена је чврста политика обнове погођених подручја и обезбеђивања социјалне заштите становништва.

Расходи за отклањање последица годишње су износили приближно три одсто републичког буџета, а у финансирање државних програма од 1990. до 2025. укупно је уложено више од 19 милијарди долара.

Белорусија тренутно прелази из фазе рехабилитације погођених подручја на њихову активну ревитализацију и убрзани социо-економски развој, уз одржавање неопходних мера заштите од зрачења. Земља развија очишћене површине земљишта и враћа их животу, што се постиже кроз посебне програме, засноване на научним истраживањима. Један од најважнијих задатака је даље побољшање ефикасности медицинске неге учесника ликвидације последица несреће, а нарочито деце која живе у контаминираним подручјима. Око 90.000 људи, укључујући 80.000 деце, годишње добија бесплатно бањско лечење и опоравак.

После Чернобиља чинило се да је тема нуклеарне енергије за Белорусију заувек затворена. Али после извесног времена донета је и спроведена стратешка одлука: земља је изградила сопствену атомску централу – Белоруску нуклеарну електрану (БелНЕ), која је 2020. године почела да ради. Овај догађај је у много чему постао симбол обнове и технолошког продора. Пуштање у рад прве белоруске нуклеарне електране покренуло је нову етапу у развоју земље – не само јачање енергетске безбедности већ и постављање темеља за даљи развој Белорусије као високотехнолошке државе.

У том смислу вредни су пажње резултати истраживања које је спровео Институт за социологију Националне академије наука Белорусије. Последњих година удео јавности која подржава Белоруску нуклеарну електрану повећао се са 64,1 одсто у 2022. на 80,1 проценат у 2025. години. Наравно, при свему овоме не губи се из вида да нуклеарна енергија захтева посебну пажњу у погледу безбедности – сећање на последице несреће у Чернобиљу мора се заувек сачувати као непроцењиво важна лекција и упозорење будућим генерацијама.