Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дођите и сањајте са Гаудијем

Читаве ове године Барселона обележава век од смрти свог генија, а на дан његове смрти, 10. јуна, папа Лав Четрнаести освештаће највиши торањ Саграда Фамилије
Дођите и сањајте са Гаудијем
Фото ЕПА

Постављање величанственог крста од 17 метара на врх базилике Саграда Фамилија у Барселони, на централни торањ Исуса Христа од 172,5 метра, почетком ове године, учинило је ову катедралу званично највишом на свету. То је уједно и завршетак главне конструкције, чија изградња траје 144 године. Такође, ове године навршава се један век од смрти Антонија Гаудија (25.06. 1852 – 10.06.1926), главног архитекте базилике, кога је 1926. године прегазио трамвај, занетог његовим најважнијим животним пројектом, изградњом овог градитељског уметничког дела, посвећеног Христовом животу.

Гауди је ову базилику замислио као вишегенерацијски пројекат, започео је рад 1883. године, и био је свестан тога да гради нешто изузетно, грађевину коју ће походити људи из читавог света, а говорио је да његов „наручилац” (Господ) не жури. Узвишена грађевина, која је део светске културне баштине Унеска, преживела је два светска рата, Шпански грађански рат у којем су уништени оригинални Гаудијеви нацрти и његова радионица, као и глобалну пандемију, која је зауставила изградњу. Пет милиона туриста сваке године посети ово ремек-дело, једну од највећих атракција Барселоне, доприносећи пројекту изградње са 44 милиона евра годишње, а сматра се да ће сви радови на катедрали бити завршени до 2032. године.   

На званичном сајту базилике Свете Породице, поводом годишњице Гаудијеве смрти, налази се програм обележавања 144 године њене изградње и реконструкције. Део програма је и изложба мање познатих фотографија у Палау Роберт, која ће трајати од 6. маја до 26. јула, посвећена храму и граду Барселони, њиховом заједничком путовању кроз више генерација. Биће представљене биографске књиге посвећене Гаудију, биће одржана свечана миса поводом 100 година од његове смрти, а најављено је и да ће читава ова година бити посвећена сећању на овог генија. За десети јун најављено је освећивање торња Исуса Христа, најважнијег дела Гаудијевог пројекта, што је историјски догађај који наговештава испуњење планова за овај храм.

Церемонију ће преводити папа Лав Четрнаести, који ће свечано благословити овај торањ, што је један од најважнијих догађаја у новијој историји храма. Иначе, цркву је освештао папа Бенедикт Шеснаести 7. новембра 2010. године, пред више од 6,000 људи, а изван базилике мису је пратило више од 50,000 људи, стотину бискупа, и 300 свештеника, који су пружали свету причест. Затим, 10. јуна ове године, биће положено цвеће на Гаудијеву гробницу у крипти Свете Породице. Четрнаестог јуна, улице Барселоне постаће жива и пулсирајућа сцена за шпанску популарну културу, која ће славити свог генија и дух Барселоне.

Прича о Саграда Фамилији започиње крајем 19. века, када је група католика у Барселони одлучила да сагради цркву од јавних донација. Катедрала је била замишљена у готском стилу и њен први архитекта био је Франсиско де Паул дел Вилар, али све се променило од 1883. године када посао званично преузима Антонио Гауди, који је структуру зграде претворио у смели архитектонски експеримент и пројекат инспирисан облицима природе, кривинама преузетим из природне геометрије и торњевима који се уздижу као стеновите планине. Уместо да се ослања искључиво на нацрте, Гауди је користио макете да би израчунао параметре конструкције. Када је преминуо 1926. године била је завршена тек једна четвртина катедрале, а после тога грађевина је прошла кроз многе историјске недаће и застоје.

После страдања Гаудијевих нацрта у Шпанском грађанском рату, од преосталих фрагмената, нове генерације архитеката поступно су реконструисале Гаудијеву генијалну визију. Овај изазовни пројекат рестаурације, начинио је Свету Породицу једним од најдуже грађених  архитектонских пројеката у историји.

Никада пре или после није изграђена оваква црква. Док се традиционална готска катедрала ослања на дебеле зидове и спољашњи систем ослонца, Гаудијева визија помера ослонац на унутрашње камене стубове, као на стабла дрвећа, док се целокупна базилика ослања на 18 торњева, од којих сваки има своје религиозно симболичко значење. Нижи торњеви представљају 12 апостола, четири виша – четворицу евангелиста (торњеви еванђелиста садрже скулптуре њихових традиционалних симбола: крилатог бика за Светог Луку, крилатог човека за Светог Матеја, орла за Светог Јована и крилатог лава за Светог Марка), један торањ посвећен је Девици Марији, а централни и највиши посвећен је Исусу Христу и досеже висину од 172,5 метра. Различите декорације у унутрашњости базилике укључују речи из свете службе Божије, делове Христовог живота. Гауди је сматрао да ниједна људска грађевина не треба да надвиси оно што је природа већ створила, и стога овај торањ није виши од брда Монжуик у Барселони.

Камен којим се гради катедрала пажљиво се бира широм света по структури и боји и тестира на дуговечност, а савремена технологија и фини мајсторски радови допуна и профињење чврстих материјала. Са становишта модерног дизајна, проблем контроле вибрација кључно је практично питање, када је реч о конструкцији централног торња (градитељи су забринути због тога што брзи возови пролазе близу Свете Породице, кроз тунел испод центра Барселоне). Тако се у средишту тог торња налази снажна челична конструкција, као подршка каменим панелима, играјући улогу скривеног рама.

Када се ступи у унутрашњост базилике, оно што ствара надреални утисак јесте светлост, пропуштена кроз прелепе витраже, и светлост тако постаје део архитектуре. Ови витражи нису само декоративни, они су пажљиво израчунати делови конструкције који преламају светлост. На истоку се налазе зеленоплави тонови, док се на западу светло прелама кроз вибрантне наранџасте и црвене боје природног заласка сунца, а закривљени облици допуштају мекано пропуштање зрака.

Антонио Гауди био је аскета свог позива, укупно седам његових дела проглашено је светском културном баштином Унеска. У младости посећивао је позоришта и опере широм Барселоне, а иако је носио најлепша одела и јео у најбољим ресторанима, сматран је недруштвеним човеком. Сам је признавао да има плаховиту нарав, коју је тешко зауздавао. Међутим, они који су га заиста познавали, говорили су да је био благе и пријатне нарави. Залагао се за независност Каталоније, али никада се није политички ангажовао. Са годинама све више је губио контакт са друштвом, посвећивао се католичкој вери и молитви, на улици су га тешко разликовали од просјака.

Постао је геније особењак који је живот дао својој великој Светој Породици. Када га је 7. јуна, током једне од његових шетњи, ударио трамвај, упућен је у болницу за сиромашне, јер га нико није препознао, а преминуо је 10. јуна, у 74. години. Међутим, његова сахрана била је врло посећена, сахрањен је у крипти Саграда Фамилије. Гауди је веровао у говор природе, у вечни живот, вечност и самога камена. Данас, стотину година касније, узвишена Света Породица, његово животно дело, позива грађане света: „Дођите, сањајте велике снове са мном!”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.