Отворен Павиљон Србије у Венецији

Министар културе Никола Селаковић jучe је отворио Павиљон Србије на 61. Бијеналу савремене уметности у Венецији, у присуству аутора изложбе „Преко Голготе до Васкрса” Предрага Ђаковића, супруге председника Србије Тамаре Вучић и других званица, пренео је Танјуг. Честитајући на успешној изложби, Селаковић је истакао да „Преко Голготе до Васкрса” сведочи да уметност има свест о сопственој одговорности у суочавању са најтежим питањима нашег времена. Селаковић је рекао да је за нашу земљу, као и за многе друге, у области културе, ово Бијенале јасно препознато као један од најважнијих догађаја на међународном плану.

„Користимо ову изванредну прилику да се на сваком Бијеналу подсетимо на визионарску снагу кнеза Павла Карађорђевића, који је 1938. године иницирао куповину павиљона у Венецији, захваљујући којој смо данас у прилици да се окупимо у овом дивном простору Републике Србије”, навео је Селаковић.

 Према његовим речима, Бијенале је једна од глобално најзначајнијих културних манифестација, на којој се размењују креативна искуства и инаугуришу вредности на највишем нивоу уметности, односно прилика је да се прикажу сведочанства или поставе питања. Селаковић је рекао да Србију представља изложба „Од Голготе до Васкрса” уметника Предрага Ђаковића и кустоса Томаша Коуделе, што је одговор на тему Бијенала „У молским кључевима”, коју је дефинисала његова уметничка директорка Којо Куох (1967–2025).

„Ђаковић својим визуелним приказима, тихим и јаким сведочанствима, пропитује однос историје и идентитета. Он нас суочава са процесима у којима се човек обликује и преобликује силама историје. Истовремено, он својом музиком и извођењем уверљиво тумачи свет историјске трауме Европе”, истакао је Селаковић. Према његовим речима, Ђаковић показује да „смисао људске историје извесно у целини лежи у тренутку од Голготе до Васкрса, у којем се одлучује судбина света и наших душа”.

„У сусрету са овом изложбом, историја се откључава у нама као наша историја, историја људског рода која обавезује. Да се не остане нем на ревизионизам, фалсификовање и скрнављење искуства историје патњи и узвишености”, оценио је министар. Селаковић је додао да „Преко Голготе до Васкрса” „обавезује на одбрану културе и истине од сваког кривотворења, на слободу, на достојанство, на веру, наду и љубав”, и да је „зато ова изложба у Павиљону Србија”.

Осврнувши се на на критике изложбе па чак и, како је навео, говор мржње, који су јој упућени већ пре отварања, Селаковић је оценио да је то „снажан доказ њене важности”.

„На страну очигледност безобзирне критике дела без икакве обавезе да се са њим макар упознају, да без основа насрћу и на аутора којег не познају и да етикету клијентелизма најрадије користе управо клијенти, онда када наступају у име интереса клике коју заступају – не може се занемарити да све наведено говори много више о њима него о аутору”, навео је Селаковић.

Према његовим речима, износи се теза да су национални карактер уметничког израза и његова универзална људска вредност супротстављене.

„Аутентична универзалност и извире само из посебности искуства једног колектива, народа. Негирање овог елементарног увида само је бојни поклич аутошовинизма или провинцијалности, којима нема места у озбиљном приступању уметности”, оценио је министар и додао да се „у тој матрици, космополитизам доказује речником колонијалне подређености, како би се у маниру култур-расизма повукла јасна линија према ’оним другима’ који су по природи мање вредни”. „Нажалост, људи добре воље, ефекти унижавања јавног говора неретко представљају увертиру у још горе облике угрожавања. Нажалост критизера и аутошовиниста, дело Предрага Ђаковића, као и сва уметност уосталом, говориће за себе, сада када је представљено на Бијеналу уметности”, истакао је Селаковић.

Сликар Предраг Ђаковић је изјавио да је његова изложба „Преко Голготе до Васкрса”, огроман доказ и пресек невероватних трагичних искустава у 20. веку.

Ђаковић је рекао за Танјуг да изложбом у Павиљону Србије у венецијанским Ђардинима не жели никоме да суди, већ да истакне како не схватамо да се историја стално понавља. „Ми смо стално као Срби били у неком трагичном и језивом моменту неке трагедије, и опет се десио Васкрс”, истакао је Ђаковић. „Преко Голготе до Васкрса” је документ, симбиоза виђења Ђаковића себе као уметника и свог читавог живота, као и артефаката, који би требало да представе оно што смо прошли у 20. веку. „Надам се дубоко, емотивно, и молим се за то, да нам се никада то не понови и да идемо у неко друго васкрсење, треће, четврто, пето”, навео је уметник.

Ђаковић је рекао да је његов читав живот „изузетно проткан трагичним моментима”, кроз оно што је током Првог и Другог светског рата прошла његова породица, која потиче од попа Луке Недимовића, једног од херцеговачких устаника из 1875. године.

Као неко ко је изгубио оца док је био млад, а са својим сином је имао трагична искуства, и пребродио тешку болест, Ђаковић је истакао да је „то све Голгота и Васкрс, лична катарза, преко народне катарзе”.

„Хтео сам да својим личним примером покажем како и кроз страшну Голготу постоји нада. Постоји пре свега вера у Бога, вера у највеличанственију емотивну чистоћу народа који је увек најстрашније патио, али некако је успео да се извуче из свега тога и остао свој”, навео је Ђаковић.

Нагласивши да је остао дубоко емоционално везан за своју земљу и корене, Ђаковић је додао да је изложбом хтео да нас пребаци „у светски контекст, да никада не останемо сами, изоловани”.

Ђаковић је рекао да је хтео да покаже да смо део нечега великог, као што то показују историјске личности попут Николе Тесле. „Хоћу да прикажем нас у делићу онога што чини светску културну баштину, била она трагична, била она величанствена. И да нам да наду. Апсолутно сам убеђен да она постоји, само треба да будемо нестварно паметни, радни, вредни и покорни. Покора је кључ свега”, оценио је Ђаковић.

Изложбу чини више од 17.000 артефаката из великог архива Ђaковића, који поседује и више од 4.500 стрипова, 6.000 монографија и других материјала. „Кад погледате, рецимо, кофере, врло су интересантни. Седам кофера су директно из Аушвица, које су ми породице чији су чланови настрадалих дали. Једанаест је из Терезина, страдалишта, где је Гаврило Принцип умро”, напоменуо је Ђаковић.

Кофере је скупљао широм Европе и додао је да је дошао до импозантне збирке, којој је нашао место у свом уметничком делу.

Активисти „Пуси Рајот” упали у простор руског павиљона

Активисти руске групе „Пуси Рајот” и украјинске феминистичке организације ФЕМЕН упали су јуче у простор руског павиљона на Бијеналу у Венецији, у знак протеста против учешћа Русије на овогодишњој манифестацији.

Протест је одржан у изложбеном простору Ђардини у Венецији, где су демонстранти, носећи розе фантомке и уз употребу димних бомби у розе, плавој и жутој боји, узвикивали слогане попут „Руска уметност је крв” и „Не покоравај се”.

Италијанска полиција спречила је улазак демонстраната у сам павиљон, који је накратко био блокиран, а инцидент је трајао око 30 минута, преноси Асошијетед прес.

Овогодишње учешће Русије на бијеналу прво је од почетка рата у Украјини 2022. године, што је изазвало оштре реакције и политичке контроверзе. Део међународних институција и уметничких тела критиковао је одлуку организатора да омогуће присуство земљама укљученим у ратне сукобе.

Оснивачица „Пуси Рајот”, Нађа Толоконикова, изјавила је да би Русију на оваквим манифестацијама требало да представљају уметници који се налазе у затвору због политичких разлога, а не званичне институције.

Организатори Бијенала раније су бранили одлуку о учешћу Русије, истичући да догађај остаје отворен за све земље које имају дипломатске односе са Италијом.