Крај лоше године

Самити шефова влада земаља Европске уније сада су тако чести и тако предвидиви да су постали досадни. Наиме, лидери држава ЕУ се прво састану, затим се свађају, онда се отарасе нерешеног питања тако што склопе неки споразум у последњем тренутку или га пребаце за следећи самит, покрену нову иницијативу и оду кући. Од споразума из Рима, западноевропске земље биле су спремне да уступе све више одговорности наднационалним телима и тај је систем добро функционисао све до "великог праска", односно наглог проширења ЕУ државама бившег Варшавског уговора. Сада има много питања, од безбедности, пољопривреде до броја гласова у парламенту ЕУ, о којима једна унија која се протеже од залива Галвеј до Турске све теже налази заједнички језик. Европска институционална структура све теже доминира и ЕУ ће морати да потражи нове механизме ефикасности.

Што се Србије тиче, посебно када је Космет у питању, ЕУ као да понавља несрећно искуство из 1991: није важно да ли ће проблем бити добро и одрживо решен, важно је само јединство држава ЕУ. Или привид тог јединства?

ЧЕЧЕНСКИ ФРОНТ СЕ ПРЕСЕЛИО НА КОСМЕТ, јављају руски медији. Према информацијама које је прикупио лист "Севодња" из извора руске обавештајне службе ФСБ, у периоду од 1998. до 2001. године на територији тадашње Југославије регистровано је неколико фирми на лица с лажним именима, која су се бавила куповином некретнина на Космету и у Црној Гори. Власници купљених вила и станова постали су досељеници из Чеченије. Почетком августа 1999. чеченски терористички командант Хатаб потврдио је да су његови ратници учествовали у борбама у Југославији на страни косовских Албанаца. Лист "Севодња" тврди и да има копије докумената који потврђују чињеницу да су плаћеници из Чеченије суделовали у косовском џихаду.

ПЕКИНГ ИМА ПАРАНОИЧАН СТРАХ од избијања "косовске кризе" у Азији, у форми нове америчке снажне подршке садашњој позицији Тајвана, или због евентуалног покушаја интернационализације "хуманитарног проблема" на Тибету. Можда је највећи утицај који је косовска криза извршила на кинеску спољну политику то што је руководство у Пекингу привремено напустило дипломатију "велике силе" да би се приклонило "дипломатији добросуседства". Пре напада на Југославију 1999. године стратегија "велике силе" или "дагуо џанлуе" била је главна компонента по којој је Кина требало да удружи снаге са "тешкашима" попут САД и ЕУ у кројењу новог светског поретка за 21. век. Удари НАТО-а и бомбардовање кинеске амбасаде у Београду задали су и тежак ударац тој концепцији и од тада је главни мото кинеске спољне политике "џубјан вајђијао", односно дипломатија која промовише пријатељство са суседним земљама. У том светлу требало би посматрати и хлађење кинеско-немачких односа и сумњичавост Пекинга на осетно побољшавање релација Париза и Берлина према Вашингтону. Далај лама ту је само повод.

ВИШЕ ОД 6.000 ВОЈНИКА ЈЕ ДЕЗЕРТИРАЛО из оружаних снага САД. Несумњиво, највише због ратова у Ираку и Авганистану. Пентагон признаје да су оружане снаге пренапрегнуте, да се то не може надоместити ни повећаним ангажовањем јединица Националне гарде, јер једноставно нема довољно људи. Ни нови модели регрутовања већег броја Хиспаноамериканаца много не помажу иако управо Хиспаноамериканци чине већину лоше плаћене радне снаге у САД. То је последица нижег степена образовања у односу на белце и црнце, а војска настоји да бира високообразоване кандидате, јер је и сама условљена високотехнолошким напретком. Хиспаноамериканци имају највећи проценат одустајања од даљег школовања, 30 одсто на националном нивоу, 50 одсто у неким државама у САД, Тексас на пример. Иако униформа у Америци представља пропусницу за напредовање на друштвеној лествици, регрутни проблеми се настављају. Долази у питање и способност САД да воде и добију два већа регионална рата истовремено. Тренутна способност Америке заправо више одговара једном до једном и по рату. Вашингтон троши на стотине милијарди долара за сукобе у Ираку и Авганистану, а излазне стратегије из тих ратова нема ни на видику. Истовремено, појачавају се и "отаџбинске претње" упућене матичној територији САД, а евентуални председнички кандидати за Белу кућу имају хроничан недостатак специфичног знања о војним питањима. У ствари, понавља се стара прича о националној безбедности, све је у сфери академских расправа док не дође до неке нове катастрофе.

СИ-ЕН-ЕН ОПИСУЈЕ АТМОСФЕРУ НА КОСМЕТУ као напету попут оне у вестерну "Тачно у подне" са Гаријем Купером. Само не знам ко је косовски Гари Купер? Капетана Лешија смо већ видели.