Теразијска тераса

Архитекте које су на овогодишњем конкурсу поделиле прву награду Теразијску падину посматрају као парк са различитим варијацијама на тему. Док је тим Бранислава Реџића прокопао подземну пешачку улицу и тако спојио Теразије са парком код Економског факултета, Дејан Миленковић, аутор другог рада, овај простор види као трг са видиковцем и галеријама. Које ће и да ли ће неко од ових решења бити преточено у дело још се не зна. То ништа не чуди ако се зна да прича о уређењу Теразијске падине потиче из 19.века. Генерације архитаката су нудиле најразличитија могућна решења за уређење најлепшег градског видиковца, са кога пуца поглед на сремску равницу. Водени вртови , трапезасте пијацете и још много тога биле су идеје које су годинама провејавале у јавности. 

ОПЕРА

2009.година–почетак изградње. 2007.април–најављено расписивање међународног архитектонског пројекта; Ради се план детаљне регулације; Вредност 60 милиона евра;

Површина 27.000 квадрата за оперу и 15.000 у комерцијалне сврхе. Дворана која може да прими 1.400 посетилаца и помоћна сала за 700 људи.

После много полемика у стручним круговима ипак је одлучено да зграда Опере буде подигнта на Ушћу у близини Музеја савремене уметности. Размишљало се о Тргу Републике, који има много присталица, али и о локацијима код хотела Бристол, Старом сајмишту...

Идеја о изградњи храма музике рођена је 1919.године. Од 1940. године  расписивано је неколико међународних конкурса, а на оном из 1972.године победио је Ханс Дал. Да је тај пројекат реализован, уверени су многи, Београд би сада имао оперу, у рангу сиднејске.

ГАЛЕРИЈА НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ

2007.година–најављен почетак изградње. Галерија од око 20.000 квадрата, на месту садашњег Тржног центра "Стакленац", требало би да буде отворен, како се то каже комуникативни објекат, сачињен углавном од прозирног материјала и употпуњен рампама. Пролазници ће и не улазећи у њу моћи да виде шта се дешава унутра. Осим изложбеног простора, наћи ће се места и за биоскопску дворану, библиотеку и салу за предавања. Ауторке овог модерног здања су младе архитекте Наталија Ристановић и Бојана Пузић.

БЛОКОВИ 25 И 26 – CITY

2007.године награђено идејно решење архитеката Дејана Миљковића и Јована Митровића, на основу кога ће бити сачињен план детаљне регулације

Вредност инвестиције око две милијарде долара.

Новим градским ситијем ће доминирати четири истоветне пословне куле од 46 спратова, видљиве из свих делова града. Ове маркантне вишеспратнице са галеријама на вруху, претендују да постану ново обележје Београда. Да пословни центар, смештен између СИВ-ове палате и Арене, не би потпуно замро увече, када пословни свет напусти канцеларије аутори су пројектовали стамбене зграде (са по 21 спратом), тржнице, кафиће, паркове и све оно што карактерише модеран градски кварт, у коме ће бити сазидано 650.000  квадрата.