Terazijska terasa

Arhitekte koje su na ovogodišnjem konkursu podelile prvu nagradu Terazijsku padinu posmatraju kao park sa različitim varijacijama na temu. Dok je tim Branislava Redžića prokopao podzemnu pešačku ulicu i tako spojio Terazije sa parkom kod Ekonomskog fakulteta, Dejan Milenković, autor drugog rada, ovaj prostor vidi kao trg sa vidikovcem i galerijama. Koje će i da li će neko od ovih rešenja biti pretočeno u delo još se ne zna. To ništa ne čudi ako se zna da priča o uređenju Terazijske padine potiče iz 19.veka. Generacije arhitakata su nudile najrazličitija mogućna rešenja za uređenje najlepšeg gradskog vidikovca, sa koga puca pogled na sremsku ravnicu. Vodeni vrtovi , trapezaste pijacete i još mnogo toga bile su ideje koje su godinama provejavale u javnosti. 

OPERA

2009.godina–početak izgradnje. 2007.april–najavljeno raspisivanje međunarodnog arhitektonskog projekta; Radi se plan detaljne regulacije; Vrednost 60 miliona evra;

Površina 27.000 kvadrata za operu i 15.000 u komercijalne svrhe. Dvorana koja može da primi 1.400 posetilaca i pomoćna sala za 700 ljudi.

Posle mnogo polemika u stručnim krugovima ipak je odlučeno da zgrada Opere bude podignta na Ušću u blizini Muzeja savremene umetnosti. Razmišljalo se o Trgu Republike, koji ima mnogo pristalica, ali i o lokacijima kod hotela Bristol, Starom sajmištu...

Ideja o izgradnji hrama muzike rođena je 1919.godine. Od 1940. godine  raspisivano je nekoliko međunarodnih konkursa, a na onom iz 1972.godine pobedio je Hans Dal. Da je taj projekat realizovan, uvereni su mnogi, Beograd bi sada imao operu, u rangu sidnejske.

GALERIJA NA TRGU REPUBLIKE

2007.godina–najavljen početak izgradnje. Galerija od oko 20.000 kvadrata, na mestu sadašnjeg Tržnog centra "Staklenac", trebalo bi da bude otvoren, kako se to kaže komunikativni objekat, sačinjen uglavnom od prozirnog materijala i upotpunjen rampama. Prolaznici će i ne ulazeći u nju moći da vide šta se dešava unutra. Osim izložbenog prostora, naći će se mesta i za bioskopsku dvoranu, biblioteku i salu za predavanja. Autorke ovog modernog zdanja su mlade arhitekte Natalija Ristanović i Bojana Puzić.

BLOKOVI 25 I 26 – CITY

2007.godine nagrađeno idejno rešenje arhitekata Dejana Miljkovića i Jovana Mitrovića, na osnovu koga će biti sačinjen plan detaljne regulacije

Vrednost investicije oko dve milijarde dolara.

Novim gradskim sitijem će dominirati četiri istovetne poslovne kule od 46 spratova, vidljive iz svih delova grada. Ove markantne višespratnice sa galerijama na vruhu, pretenduju da postanu novo obeležje Beograda. Da poslovni centar, smešten između SIV-ove palate i Arene, ne bi potpuno zamro uveče, kada poslovni svet napusti kancelarije autori su projektovali stambene zgrade (sa po 21 spratom), tržnice, kafiće, parkove i sve ono što karakteriše moderan gradski kvart, u kome će biti sazidano 650.000  kvadrata.