Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вечерас премијера „Шињела” у Суботици

Вечерас премијера „Шињела” у Суботици
Из представе „Шињел” (Фото Костолањи Деже)

Суботица – У позоришту „Костолањи Деже” теку последње пробе пред премијеру класика светске литературе – дела „Шињел” Николаја Гогоља. Представу режира Кокан Младеновић, а премијера је заказана за данас у 19.30 часова.

– Гогољев „Шињел” је једно од најчувенијих светских литерарних дела и мени интимно значи наставак представе Данила Хармса, исто једног руског генија, „Зашто магарци стоје на промаји”, коју сам радио за Новосадско позориште. Ове представе третирам као диптих, јер смо у театру у Новом Саду говорили да су сви режими могући због апатије и послушности обичних малих људи који гледају како да преживе сопствене животе и тако јурећи да преживимо не схватамо да смо на много начина злоупотребљени од политичких и финансијских елита, да како то сада кажу, надзорни капитализам управља нашим животима, да имамо све мање уплива у сопствене одлуке, да смо надзирани са овим паметним телефонима и да се нама манипулише више него икада раније – каже Младеновић.

„Шињел” говори о чувеном Акакију Акакијевићу који је део система. Код Гогоља, објашњава редитељ, он је део једног бироа за преписивање државних докумената и читаву каријеру и читав живот проводи преписујући документа која не разуме, али је њему само важно да има леп рукопис и да је преписао тачно, баш онако како пише.

– Акакиј Акакијевић ради у једном државном уреду за уништавање докумената, имамо тих пет или шест „дистројера”, уређаја за уништавање папира, дискова. И у подруму зграде владе, како каже прича, Акакиј Акакијевић уништава судбине људи, уништава тајне досијее, уништава тајне уговоре, уништава све оно што је компромитујуће... Врло чудно коинцидира представа са последњим дешавањима у Будимпешти, са тим паничним уништавањем докумената, а ми смо рад на представи почели много пре тих избора. Све у свему, Акакиј нема никакву свест о томе што ради, он просто зарађује сопствену плату и нама је питање у представи можемо ли у оваквим историјским временима само радити свој посао?” – каже Младеновић. У сценској адаптацији Гогољевог дела Акакиј Акакијевић на самом крају представе схвата да је злоупотребљен и да никоме више није потребан.

У представи играју Адам Ађаш, Давид Бубош, Анабела Ходик, Борис Кучов и Андреа Веребеш. Драматург је Корнелиа Голи, костиме је урадила Марија Калабић, сценографију Александра Пецић Младеновић, а музику написала Ирена Поповић Драговић. Кореографију је осмислила Андреја Кулешевић, док је помоћник редитеља Жофиа Серда.

Осим у Новосадском позоришту, Кокан Младеновић последњих месеци радио је представе у позоришту „Душко Радовић”, потом у Подгорици представу „Боливуд”, потписује ауторски пројекат „Кармина Бурана” у загребачкој „Гавели”, те је у прилици да пореди ситуацију у позоришном свету.

Према његовим речима дошло је до смене позоришне публике која сада од представа има другачија очекивања.

– Естрадизација позоришта готово је уништила процесе рада, да поготово у београдским позориштима, не можете да однегујете два месеца рада и да су сви људи ту на пробама, да се лепо играте, да истражите неки феномен кроз сопствену представу, него су ти процеси хаотични и служе да се направи производ који ће се продати, а не уметничко дело. Исто тако не можемо се правити да ће наша публика бити имуна на сву естраду коју живи, мислим да је добар део нове позоришне публике помамљен за популарним људима и као у неком модерном, бизарном зоолошком врту плаћа скупе карте да уживо види неку популарну глумицу или глумца које воли углавном са телевизије или филма. Бизарно је да их и не занима шта је то што гледају, важно им је да су ту и да су што ближе.

Оаза „Костолањи”

„Шињел” је четврта режија Кокана Младеновића у позоришту „Костолањи Деже”.

– Овај театар је невероватна оаза која постоји на нашим просторима. Начин на који се овде ради, игра и дух, то је готово нешто што не постоји код нас, и сви овде долазимо као у неки азил где знамо да се још увек прави добро позориште које има жељу да нешто важно саопшти, да трага за естетичким одговорима који су достојни нашега времена – каже редитељ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.