Тестамент краљице мајке још тајна

Седам година од смрти једне од најомиљенијих личности енглеске круне, краљице мајке, Елизабете, јавност и даље интригира шта је она, коме и колико оставила и да ли су њени потомци на имовину коју је разделила платили држави одговарајуће наследне таксе.

Леди Елизабета Анђела Маргерит Боус Лајон, краљица мајка, умрла је 30. марта 2002. године у 101. години. Чим је прошла тродневна национална жалост, један члан Доњег дома затражио је допуштење од Бакингемске палате да се Елизабетин тестамент отвори, не би ли јавност била упозната са појединостима о даљем располагању њеном непокретном имовином, која је у то време, по писању британског „Гардијана”, процењивана између 50 и 70 милиона енглеских фунти.

У краљевском маниру, без сувишних речи и објашњавања, лондонски двор је одбио ову „сугестију” уваженог посланика хладно му стављајући до знања да јавно читање „последње жеље” краљице мајке „не долази у обзир”. Јер, како се врло брзо испоставило, краљичина кћерка, актуелна владарка Елизабета Друга изричито је тражила од вишег суда (и добила одобрење) да мајчина опорука, као и тестамент њене покојне сестре, принцезе Маргарете (преминуле 2002. у 71. години) остану запечаћени до даљњег.

Чињеница да легално „печаћење” тестамента на нечији приватни захтев вуче корене још из 19. века и да је још тада уведено у судску праксу, по свему судећи, поколебала је забринутог посланика да буде упоран и да не инсистира више да се јавности открију детаљи садржаја краљичине заоставштине.

Колико је, рецимо, стварно, богата била краљица мајка  коме је оставила брдо накита или, на пример, колекцију вредних слика (укључујући једног Монеа или Августуса Џона), није дакле обелодањено. Знало се једино да нико нема права да из заостале имовине издвоји и отуђи њену главну резиденцију. Међутим, оно што је највише копкало обичне људе, и тада и данас, јесте да ли је неко од краљевских унука и праунука, на које је мислила брижна бака у последњем часу, измирио дуг за све материјалне вредности које им је оставила у аманет. 

Сумња да су срећни потомци крунисане женске главе из 1937. године избегли обавезне наследне таксе поткрепљена је сазнањем да је краљица мајка надживела (неких седам година) завештали фонд, који је сама основала (1997 године) и у којем им је оставила 19 милиона фунти. Другим речима, нико ништа није платио за то наследство.

А када је краљица мајка умрла, према неким потврђеним информацијама које су стизале из Бакингемске палате, Елизабета Друга није била у обавези да плати ни динар за мајчину заоставштину на основу такозваног преносног споразума „са суверена на суверена” који је британска круна постигла са тадашњом владом Џона Мејџера.

Да је тако нешто исувише велика привилегија за ионако привилегован краљевски слој упозорио је недавно други члан Парламента. Либерал Норман Бејкер, коментаришући одлуку Елизабете Друге да мајчин тестамент што дуже држи у тајности, изјавио је, како преноси „Телеграф”, да би његово отпечаћење можда покренуло и нека друга мање пријатна питања за краљевску фамилију. Као рецимо, да ли постоји даља потреба да буду на такозваној цивилној листи, једној од крупних ставки у државном буџету, а која се сваке године исплаћује владару да би се издржавали он и његова породица. Јер нема сумње, каже, да је огроман новац прешао „из руке у руку” (довољан за удобан и леп живот) без да је и цент за такву трансакцију завршио у државној каси.

Мирјана Аксентијевић