Бакалнице за сиромахе у Словенији

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 18. фебруара – Друштво незапослених и социјално угрожених планира, тврди председник Иван Ценцељ из Цеља, да колико ове године, по угледу на Аустрију и Италију, широм Словеније отвори дућане за оне који су на социјалном дну и којима је све теже да се изборе за егзистенцију. Ценцељ објашњава да за пројекат има глас државног социјално-економског већа и подршку посланика словеначког парламента.

„Како бисмо отворили дућане за сиромашне, мора постојати одговарајуће законодавство које би омогућило оснивање социјалних предузећа под чијим окриљем би те бакалнице радиле”, додаје Ценцељ. Идеја је да цене намирница у специјализованим маркетима за сиромашне буду од 30 до 50 одсто ниже од оних у дисконтима, а куповина би, као у Аустрији, била могућа на основу посебне чланске карте коју би појединац односно домаћинство добило на основу потврде о приходима. Ценцељеви следбеници се залажу да Словенија постане „социјално друштво” које би људима са ниским зарадама или малим пензијама „омогућило достојанственије преживљавање”.

Друштво из Цеља има и политичке амбиције, па најављује трансформацију у странку. Верује да би тако лакше спровело своје идеје, а не сумња да чланства „неће зафалити у време рецесије и финансијске кризе”. Ценцељ размишља политички, па тврди да неће заборавити да се бори за „благостање свих држављана Словеније”.

Словеначки модел се не разликује од аустријског о коме је „Политика” исцрпно извештавала. То значи да ће купцима тањих новчаника бити доступнија храна која остаје као вишак у супермаркетима и великим трговачким ланцима, односно роба која има оштећену амбалажу или је тик пред истеком рока трајања, или је он већ прошао. Предузећа која би „социјалним дућанима” поклонила такву робу, имала би двоструку корист – поред уштеде на трошковима за одвожење „вишкова” производа (јер би их преузимали и превозили волонтери из самих социјалних трговина), могу да рачунају и на бесплатну рекламу пошто би у јавности одавала утисак да су „друштвено освешћена”.

Да не би дошло до злоупотреба бенефиција које ће нудити социјални дућани, појединац ће морати да покаже на каси исказницу добијену на основу својих прихода. Дефинисано је ограничење седмичног пазара на 30 до 35 евра, а лимит за добијање исказнице још није обелодањен, мада се очекује да буде око 350 до 400 евра. На рафовима неће бити цигарета ни алкохола, али ће зато бити редовна деоба бесплатних артикала, попут хлеба и пецива. Радње ће деловати као непрофитна предузећа под окриљем конзорцијума хуманитарних институција. Маржа ће износити пет одсто и ићи ће на режијске трошкове. Социјалне радње неће бити опорезиване, чиме држава даје свој допринос „социјалној сигурности”. Творци словеначке варијанте социјалних трговина запослиће у њима особе које теже долазе до посла (старија лица или инвалиди), што ће смањити њихову социјалну искљученост.

Очекује се да недавно основана добротворна непрофитна организација „СОС кооператив” своју прву „СОС” продавницу отвори ускоро у Љубљани, при чему ће сарађивати са Заводом за запошљавање и социјалним службама које ће грађанима са правом на јефтиније намирнице издавати посебне карте. Цене производа у СОС радњама биће ниже за 60 до 70 одсто у односу на друге малопродајне фирме. Осим словеначке престонице, СОС продавнице добиће и Марибор и Мурска Собота.

Занимљиво је да се размишља и о онима који не могу да изађу из куће, па ће њима храна бити достављена на кућни праг, док ће ромска насеља обилазити мобилне јединице. Најсиромашнији ће примати унапред спремљене посебне пакете. Учешће у пројекту је, сазнајемо, обећао произвођач хлеба и тестенина „Жито”, те млечних производа „Љубљанске млекарне”. Очекује се да се акцији придруже и два велика трговачка ланца и индустрија за прераду меса и поврћа. „СОС кооператив” рачуна да ће додатну уштеду на трошковима постићи ангажовањем добровољаца који ће помоћи да иницијалне продавнице опстану на тржишту.

Светлана Васовић-Мекина