Српска патријаршија и цар Душан

Ове године обележава се 680 година откад је на Сабору у Скопљу, на Цвети 1346, српска Пећка архиепископија уздигнута на степен патријаршије. Први патријарх Јоаникије (1346–1354) управљао је пре тога од 1338. Српском црквом као архиепископ. Јоаникије је заједно с бугарским патријархом Симеоном на Ускрс, 16. априла 1346, у Скопљу крунисао за цара Душана Немањића Силног. Душанова жена Јелена крунисана је за царицу, а њихов деветогодишњи син Урош за краља. Вероватно крајем 1345, по освајању Сереза (Сера), Душан се на сабору прогласио за цара Срба и Грка, а затим је то и потврђено његовим крунисањем у Скопљу. Огромна царевина, најмоћнија на Балкану и југоистоку Европе, простирала се од Дунава до Коринтског залива.

Током целог владарског века Душан је слао велике прилоге и помагао је светиње Синаја и Јерусалима, слао дарове за Базилику Св. Николе у Барију, Цркву Св. Илије на Таворској гори...

Како је Света Гора Атонска била део Душанове царевине, уз велике прилоге њени манастири доживели су полет: Ватопед, Ивирон, Филотеј, Зограф, Есфигмен, Пантелејмон, Ксиропотам, као и наш Хиландар, у који су се цар Душан и царица Јелена током 1347. и 1348. склонили од куге која је харала Европом. Застава цара Душана и многи његови дарови и данас се с поносом чувају у нашем Хиландару. Како песма каже: „Нек се знаде да смо царевали.”

На темељима Јустинијановог зборника и византијског зборника Василике донет је Душанов законик од 201 члана, од којих првих 38 говоре о Српској цркви. Законик је донет у Скопљу, на Спасовдан 1349. године, а допуњен је 1354. у Серезу.

Патријарх Јоаникије столовао је у Пећи, у Цркви Св. Спаса, где је још наследник Св. Саве архиепископ Арсеније Сремац из Жиче пренео седиште Српске цркве. Цар Душан учвршћивао је православну веру као „раб Божји”. Поред бројних светиња, највеличанственија је Црква Св. архангела, где је након изненадне смрти сахрањен 1355. године. Нажалост, у време предугог ропства у турским синџирима, Синан-паша је оскрнавио светињу и од манастирског материјала сазидао своју, Синан-пашину џамију. После много времена вредни монаси напокон су обновили Св. архангеле, али су они спаљени у мартовском погрому на Косову и Метохији 2004. Хвала Богу, поново се обнављају.

Проф. др Радослав Грујић истраживао је 1927. године Св. архангеле, па је из гробнице Душана Силног узео цареве посмртне остатке, који су пренети у Патријаршију у Београду. Од 1968. године цареве мошти налазе се у београдској цркви Св. Марка.

Ове године свештенство СПЦ с патријархом Порфиријем на челу молитвено је одало велику захвалност цару Душану Силном, који је за Српску цркву и род свој учинио много, скоро колико и Свети Сава.

Александар Д. Средојевић,

свештеник