Молитва за четири вере

Чачак – За душе ратника свих вера, погинулих од 1912. до 1918. године у чачанском крају, прошлог петка су се пред спомеником четири конфесије на градском гробљу молили прота, рабин, ефендија и надбискуп. Молитва је држана на иницијативу Министарства вера и ТВ "Галаксија 32" из Чачка, поводом Међународног дана толеранције. "Вечнују памјат" очитао је Радосав Милинковић, протојереј из Чачка и трнавски намесник. Реквијем на латинском језику држао је београдски надбискуп Станислав Хочевар, за Давидове потомке на хебрејском се молио рабин Исак Асијел, затим се на нашем језику помолио Елдин Ашћерић, имам београдско-сремски и генерални секретар Исламске заједнице Србије.

Свечаности на чачанском гробљу присуствовали су и Милан Радуловић, саветник при Министарству вера, Срећко Мијаиловић, начелник Моравичког округа, и Војислав Илић, председник СО Чачак.

– Изванредно је да овде постоји споменик подигнут свим конфесијама. Ја честитам граду Чачку и Министарству вера за организацију овог сусрета и поручујем свима да морамо у заједништву градити будућност. Онда можемо мирно рачунати на мир, разумевање, помирење и велику наду и срећу – рекао је за "Политику" надбискуп Хочевар.

Овај црквени великодостојник напоменуо је да "Србија може Европи да понуди модел сарадње и заједништва", додајући да је догађај у Чачку путоказ за то.

Споменик ратницима четири вере, јединствен у овом делу Европе, подигнут је и освештан 1934. Испод њега, у костурници, почивају српски ратници погинули од 1912. до 1918. године, али заједно са својим непријатељима чији се живот угасио такође овде.

Изгинули и помрли учесници Првог светског рата у Чачку били су сахрањивани на два места. Срби на свом војничком гробљу у саставу градског, а солдати централних сила на швапском гробљу у близини болнице.

Поратних година, у Чачку је помоћна женска секција Фидака (Удружење резервних официра и ратника) покренула акцију за подизање заједничке спомен-костурнице на чачанском гробљу, што је и учињено уз помоћ Министарства правде. У нову гробницу положени су посмртни остаци 914 војника, од којих су 652 били српски ратници, из чачанског краја (109), рудничког (96) и свих других округа у Србији.

Ту је и вечна кућа за 262 војника централних сила: 65 из Чешке, 61 из Угарске, 33 из Аустрије, 14 из Словеније, 20 из Хрватске, 19 из БиХ, девет из Војводине, 26 из Немачке, Бугарске, Италије, Моравске, Галиције и Буковине, док за још 15 нема трага о пореклу.

Изнад костурнице, по замисли чачанског инжењера Исидора Јањића, каменорезац Франческо Бербеља, такође из овог места, саградио је пирамиду од плавог камена. На њеним странама постављена су четири различита амблема од гранита: православни крст, католички крст, исламски полумесец и јеврејска шестокрака звезда.

Споменик је откривен 23. септембра 1934. године, уз присуство представника посланстава из Француске, Енглеске, Белгије, Италије, Немачке, Бугарске, Румуније и Турске. Већ после седам година Немци су, заузевши Чачак, писмено наредили Бербељи да са споменика уклони полумесец и Давидову звезду, па су уместо тих симбола остале само контуре. Два ископана знака обновљена су тек ове јесени. Учинили су то сликари у току Меморијала Надежде Петровић, стварајући на тему "Како да се носимо са својом прошлошћу".