Molitva za četiri vere

Čačak – Za duše ratnika svih vera, poginulih od 1912. do 1918. godine u čačanskom kraju, prošlog petka su se pred spomenikom četiri konfesije na gradskom groblju molili prota, rabin, efendija i nadbiskup. Molitva je držana na inicijativu Ministarstva vera i TV "Galaksija 32" iz Čačka, povodom Međunarodnog dana tolerancije. "Večnuju pamjat" očitao je Radosav Milinković, protojerej iz Čačka i trnavski namesnik. Rekvijem na latinskom jeziku držao je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, za Davidove potomke na hebrejskom se molio rabin Isak Asijel, zatim se na našem jeziku pomolio Eldin Ašćerić, imam beogradsko-sremski i generalni sekretar Islamske zajednice Srbije.

Svečanosti na čačanskom groblju prisustvovali su i Milan Radulović, savetnik pri Ministarstvu vera, Srećko Mijailović, načelnik Moravičkog okruga, i Vojislav Ilić, predsednik SO Čačak.

– Izvanredno je da ovde postoji spomenik podignut svim konfesijama. Ja čestitam gradu Čačku i Ministarstvu vera za organizaciju ovog susreta i poručujem svima da moramo u zajedništvu graditi budućnost. Onda možemo mirno računati na mir, razumevanje, pomirenje i veliku nadu i sreću – rekao je za "Politiku" nadbiskup Hočevar.

Ovaj crkveni velikodostojnik napomenuo je da "Srbija može Evropi da ponudi model saradnje i zajedništva", dodajući da je događaj u Čačku putokaz za to.

Spomenik ratnicima četiri vere, jedinstven u ovom delu Evrope, podignut je i osveštan 1934. Ispod njega, u kosturnici, počivaju srpski ratnici poginuli od 1912. do 1918. godine, ali zajedno sa svojim neprijateljima čiji se život ugasio takođe ovde.

Izginuli i pomrli učesnici Prvog svetskog rata u Čačku bili su sahranjivani na dva mesta. Srbi na svom vojničkom groblju u sastavu gradskog, a soldati centralnih sila na švapskom groblju u blizini bolnice.

Poratnih godina, u Čačku je pomoćna ženska sekcija Fidaka (Udruženje rezervnih oficira i ratnika) pokrenula akciju za podizanje zajedničke spomen-kosturnice na čačanskom groblju, što je i učinjeno uz pomoć Ministarstva pravde. U novu grobnicu položeni su posmrtni ostaci 914 vojnika, od kojih su 652 bili srpski ratnici, iz čačanskog kraja (109), rudničkog (96) i svih drugih okruga u Srbiji.

Tu je i večna kuća za 262 vojnika centralnih sila: 65 iz Češke, 61 iz Ugarske, 33 iz Austrije, 14 iz Slovenije, 20 iz Hrvatske, 19 iz BiH, devet iz Vojvodine, 26 iz Nemačke, Bugarske, Italije, Moravske, Galicije i Bukovine, dok za još 15 nema traga o poreklu.

Iznad kosturnice, po zamisli čačanskog inženjera Isidora Janjića, kamenorezac Frančesko Berbelja, takođe iz ovog mesta, sagradio je piramidu od plavog kamena. Na njenim stranama postavljena su četiri različita amblema od granita: pravoslavni krst, katolički krst, islamski polumesec i jevrejska šestokraka zvezda.

Spomenik je otkriven 23. septembra 1934. godine, uz prisustvo predstavnika poslanstava iz Francuske, Engleske, Belgije, Italije, Nemačke, Bugarske, Rumunije i Turske. Već posle sedam godina Nemci su, zauzevši Čačak, pismeno naredili Berbelji da sa spomenika ukloni polumesec i Davidovu zvezdu, pa su umesto tih simbola ostale samo konture. Dva iskopana znaka obnovljena su tek ove jeseni. Učinili su to slikari u toku Memorijala Nadežde Petrović, stvarajući na temu "Kako da se nosimo sa svojom prošlošću".