Светски првак одбауљао на следећи плес

Зеленортска Острва неће бити светски шампион. Никада. Светски прваци се пењу на престо и силазе. Такво место не може да буде празно. Зеленортска Острва су шампиони! Оно што су њихови представници у фудбалу приказали у шеснаестини финала XXIII светског првенства није било довољно да добију круну. Али јесте да за вјеки вјекова буде мит. Изгубили су битку од Голијата, али то је један од оних пораза, који се препричавају с колена на колена и соколе. Као спартански Термопили, као наше Косово...

Аргентина је ушла у осмину финала победивши с 3:2 (1:0, 1:1). Да није било би то, у фудбалу, помрачење сунца, престали би да важе сви аксиоми у њему... Али, шеснаестина финала за светског првака није била променада. „Случајно присутном” на балу није одржао лекцију из плесања, него је једва одбауљао у следећу игру. Да је било времена за још неки акорд можда не би више ни стао на ноге.

А „забава” је требало да послужи и као прослава. Скалони, који је пре четири године и устоличио Аргентину на светски трон, стоти пут ју је водио. Узгред, овај шампионат на готово свакој утакмици доноси неки нови рекорд у нечему, смисленом или бесмисленом, или некога уписује у историју, по подвигу или по некој бизарности. И у слављеничком духу је и почело.

После уводних необавезујућих тактова Аргентина је повела. Дабоме, захваљујући Месију, који је благоизволео да на себи својствен, генијалан, маестралан, фантастичан и томе слично начин поклони свету још једно ремек-дело. Лисандро Мартинез му је из далека послао лопту у шеснаестерац, он је на време умакао свом чувару, умирио је као јагње и голману кроз уши лансирао под пречку у мрежу у 27. минуту.

И, што би некад рекли код нас они којима је фудбал био за разоноду, то се предаје у културним земљама. Међутим, Зеленортска Острва нису препловила океан да би се предала. Чак ни владару света (фудбалског). У 52. су проверили аргентинског голмана, а у 59. га и савладали. После продора по десној страни Мендес је, кроз ноге Мек Алистеру, дотурио лопту Дероју Дуартеу, нашем привременом комшији (игра за бугарски Лудогорец), а он ју је на исти начин, такође кроз ноге, али Лисандру Мартинезу, с рогља петерца, упутио у гол. Било је то снажно и неочекивано, голман Емилијано Мартинез, спреман за мачји скок, није стигао ни да трепне и лопта је поред његове десне ноге одсела тамо где нико није очекивао – у аргентинску мрежу.

Није требало Аргентинцима много да схвате да је ђаво однео шалу. Све своје искуство прекаљених професионалаца, сав темперамент свог поднебља, све оно фудбалско умеће, које добијају рођењем, применили су да потопе острва загубљена у Атлантском океану. Шта све само његово величанство Меси није покушао. Био је потпуно сам пред голманом и ништа. Колико се само пута опружио надомак казненог простора и добио слободан ударац. Од ивице шеснаестерца до двадесетак метара. Једном је пуцао у други угао док је голман још постројавао живи зид и – ништа! Возиња, који је загазио у пету деценију живота, као да је знао куда ће лопта, па се баш тамо постављао, или је, као птица грабљивица летео и хватао свој плен лопту. Углавном, велики виртуоз Меси је пробао све из свог пребогатог репертоара, али ништа није вредело.

И дођоше продужеци. Само по себи то је тријумф Зеленортских Острва и брука Аргентине. Али, у 92. минуту се учинило да су ствари, коначно, дошле на своје место. Меси је из корнера с леве стране убацио, Мек Алистер је у скоку, десетак метара од ближе стативе, захватио лопту главом, а она је у луку одлетела на другу страну. Неки играч Зеленортских Острва је, код рогља петерца, поред једног у плаво-белом дресу, посрнуо, па пао, тако да је Лисандро Мартинез имао време да умири лопту, намести се и да је, као Меси код првог гола, кроз уши голману пошаље под пречку.

Али, оно најлепше, не само на овој утакмици, него биће, вероватно, и на целом турниру, тек је следило, а Аргентина је ту била само декор. У 102. минуту Лопес Кабрал је „убедио” једног свог саиграча да му пошаље лопту, онда је оставио по страни Мек Алистера, закорачио с леве стране у казнени простор и, кад је испред њега стао, тачније речено, окренуо се у блок Ромеро, послао лопту у гол по таквој путањи какву је тешко и нацртати. Она је обишла прву препреку у плаво-белом, прелетела изнад главе друге, у благој кривини скренула ка голмановим левим рашљама и, на запрепашћење целог стадиона, зарила се у мрежу! Да је аутор таквог гола Меси или неки њему сличан маркетиншки производ будућа поколења би на томе учила шта је лепота у фудбалу. Видећемо колико ће да се памти животно дело неког тамо са Зеленортских Острва.

За навијаче Давида ова бајка није имала срећан крај. У 111. минуту, у продужецима невидљиви, Меси је извео корнер с леве стране. У букету играча на ивици петерца највише је скочио Ромеро и главом послао лопту ка голу. Она је ударила у руку Боржеса, који је скочио тик уз њега, мало променила правац, због чега, вероватно, Возиња, иако се бацио, није могао да је укроти. И више није било времена за репрезентативце Зеленортских Острва. Њихова најбоља симфонија, ова против светског првака Аргентине, остаде недовршена.

Стадион: Мајами. Гледалаца: 64.478. Судија: Фишер (Канада). Стрелци: 1:0 Меси (27), 1:1 Д. Дуарте (59), 2:1 Лис. Мартинез (92), 2:2 Лопес Кабрал (101), 3:2 Ромеро (111) . Жути картони: Монтијел (Аргентина) и Ленини (Зеленортска Острва),

АРГЕНТИНА: Е. Мартинез 8, Молина 6 (од 102. Монтијел –), Медина 6 (од 79. Таљафико 6), Мек Алистер 6, Ромеро 7, Лис. Мартинез 8, Де Пол 5 (од 77. Паредес 6), Меси 8, Лаут. Мартинез 5 (од 63. Алварез 6), Фернандез 7, Алмада 6 (од 63. Гонзалез 7). Селектор: Скалони.

ЗЕЛЕНОРТСКА ОСТРВА: Возиња 9, Мореира 7, Лопес Кабрал 9, Ленини 7 (од 99 Беншимол –), Лопес 8, Боржес 6, Мендес 6 (од 73. В. Семедо 6), Л. Дуарте 6 (од 67. Монтеиро 6), Да Коста 6 (од 67. Ливраменто 6 ), Д. Дуарте 7 (од 99. Ј. Семедо –), Кабрал 6 (од 73. Варела 6). Селектор: Леитао Брито.