Акциона црна хроника

Србија је свет – бар по бујању криминала и све разноврснијим начинима пљачкања, злостављања, убијања. Ниједан вид злочина није јој стран.

Има ту тероризма, трговине дрогом, педофилије, „секстрафикинга”... Мафије су разне – друмске, грађевинске, царинске... Привредни криминал не јавља се само у привреди већ и у здравству, судству, администрацији, где се углавном назива корупција. Отимачине су све безобзирније, обрачуни све суровији, убиства све монструознија. По Београду се проналазе одсечене главе и унакажена тела. Контејнери крију спаљене лешеве и удављене бебе.

Спектакуларне отмице смењују се с „јајарским” пабирчењем дневног пазара по киосцима, трафикама, пиљарницама. На мети лопова су поште, банке, возила за превоз новца. Штампају се лажни еври, праве синтетички наркотици, фалсификују личне исправе. Пуца се, рањава и усмрћује по кафанама колико и по улицама, дању колико и ноћу.

Нема шта нема!

Читав арсенал мотива из акционих филмова и криминалистичких серија преселио се са екрана у свакодневни живот. Телевизија их узима као актуелне поводе за посебан информативно-документарни жанр који се обично назива црна хроника. А да би та у основи мозаичка кратка форма добила на уверљивости, репортери се прикључују полицијским екипама и с њима иду на терен да посведоче о збивањима с лица места. С обзиром на такав (по свему судећи обавезујући) новинарско-полицијски сараднички однос, сторије су по правилу својеврстан доказ професионалне вештине и ефикасности државне службе којој је задатак да заштити грађане, чува јавни ред и мир, хвата преступнике и приводи правди прекршиоце закона..

Међу родоначелницима ове врсте репортерског сведочења налазе се Игор Спасов и Младен Мијатовић који су своје афинитете за овај сектор рада доказивали на неколико домаћих ТВ канала, од РТС-а до Студија Б, од БК ТВ до Пинка.

Сада се амбициозно укључила и једна дама, Мирјана Ненић. У полусатну „Патролу” на ТВ Б92 она настоји да смести и вести, и рубрике, и хронологију протекле седмице, и приче о случајевима, да забележи рад интервентне бригаде МУП-а, да прибави коментаре стручњака, инспектора, криминолога... У том збиру од свега помало тешко да се појавама може посветити већа пажња и дати продубљенија тумачења – оставља се то за друге програме. Овде се ствара динамична, живахна, готово атрактивна криминалистичка слагалица чија се ефектност појачава монтажом, музиком, пробраним видео илустрацијама.

По употреби тих елемената информативна црна хроника приближава се изражајним својствима играних ТВ остварења која, све чешће „форензичарски” улазећи у детаље, настоје да појачају документарни утисак својих епизода.

Такво приближавање стварности и фикције носи ризик додатног навикавања и резистентности гледалаца на сцене сваковрсног насиља и, што је опасније, на брисање границе између доживљаја уз екран и уживо. Није ли недавно фотографисање и навијање за самоубиство са моста Газела упозоравајућа опомена?