Геј герилац

Налик снобовима који на фестивалу гледају филм о давно окончаној бици на другом крају света али згранути су када герилци упадну у салу и освесте их да је рат стигао до њих, публика на ФЕСТ-овској премијери „Милка”, биографије првог америчког политичара који се декларисао као геј, није се снашла када је група српских хомосексуалаца иступила пред платно у „Сава центру”. Већина публике је довикивала члановима Геј стрејт алијансе (ГСА) да их пусте да гледају филм. Медији и политичари су овог пута, за разлику од многих претходних, показали више слуха и осудили су одлуку управе „Сава центра” да откаже конференцију Алијансе, због чега је организован протест ГСА. Борис Милићевић, председник Алијансе, задовољан је махом позитивним одзивом јавности, која је досад игнорисала насиље над гејевима, али он ионако није тип који чека охрабрење да би се борио за своја права и права своје „браће и сестара”.

Подршку је прво пронашао у родитељима, који су га усвојили по рођењу у Чајничу 1974. године. Они су и његови најдобронамернији „критичари” када у јавности говори као представник ГСА.  

– Имао сам осам година када ми је руку допала „Хиљаду и једна ноћ”, у којој се налазе описи хомосексуалне љубави. Било ми је лакше када сам то прочитао јер сам схватио да нисам једини – каже Милићевић.

У Београд је дошао да студира економију. Ради као интернет новинар и ужива разумевање колега. Са непознатим особама, међутим, имао је проблема. Први пут су га претукли после дочека 2003. године. Следећи насртај је доживео три године касније, када га је група навијача пребила пред свим гостима на сплаву, због чега је дуго избегавао градски превоз. Преко интернета му стижу поруке попут „Разбићемо те, прљави Јевреју” и претње из којих је схватио да је незнанцима познато куда се креће. Ни то, ипак, није било изненађење пошто се 2005. године сазнало да новосадска полиција води списак геј особа. То је и натерало Милићевића и његове саборце да оформе ГСА.

– Када су 2002. године привели мене и тројицу другова због писања графита „Гласај за Гејрилу”, полицајци су се брецали да ће нас све стрпати на једно седиште у марици. „Ви сте педери, волите да седите један другом на крилу”. У станици се један од полицајаца згрозио што ми је друг професор енглеског, викао му је „Зар ћеш ти да предајеш мом детету” – сећа се Милићевић.

Тек лани дочекао је да полиција заштити геј особе када су учествовали у антифашистичком протесту. То га храбри у нади да ће до краја ове године у Београду успети да организује геј параду коју хулигани неће разбити као 2001. године. У међувремену, као организатор журки ради на снажењу клупске геј сцене. Оповргава стереотипе о српским гејевима као обожаватељима Цеце и напомиње да су културни укуси хомосексуалаца индивидуални као и код хетеро особа.

И сам је доказ да клишеи о гејевима нису тачни. Није опседнут модом, говори одлучно и несклон је тугаљивим исповестима, о личној озлојеђености због односа друштва према њему, не воли да прича али речит је у осуди јавних институција које не штите људска права сваког човека.

Владимир Вукасовић
Марко Луковић