Жута кућа, бела кућа

Очекивању да ће, после новог сета тешких затворских казни разрезаних српским политичарима, официрима, полицајцима у Хашком трибуналу, у Србији порасти „антихашко расположење” додат је још један повод. Већ прва од најављених неколико емисија серије „Реакција” на телевизији Б 92 која се бави трговином органа отетих Срба са Косова од пролећа 1999. до лета 2001. године указала је на могућа огрешења „часног суда” према српским интересима. Уз уважавање тумачења о ненадлежности за овај случај јер је место дешавања била Албанија, много је ствари које су Хашком трибуналу могле ту бити занимљиве. Ипак, главна тужитељка је „отворила причу” тек пошто је отишла са те функције, прикупљени материјални докази су у међувремену уништени, записници су лутали од институције до институције...

Да ли ће ангажовање нашег тужилаштва да оформи темељито документован предмет и проследи га Савету Европе уродити икаквим плодом и да ли ће у формалноправном погледу бити неке „ревизије” већ проглашене невиности Рамуша и другова тешко је рећи. Но, мало је вероватно. Испоставља се поново као фатално наше заостајање у корацима при којем изрека о спорој али достижној правди није друго до једина и слаба утеха.

За нешто моралне сатисфакције драгоцени су овакви истраживачки подухвати каквог су се латиле четири ТВ ауторке. Њихово трагање за чињеницама одвело их је у Албанију, а њихова упорност да продру до истине на многе званичне и незваничне адресе. То што тамо нису хтели да их приме, то како су одговарали на питања и шта су уопште говорили значајно је само по себи. Уз грађу за главну тему свог серијала новинарке су на екран изнеле и низ узгредних опаски, појединости о местима и људима, о духу времена и политичкој клими.

Такве информације мањкају овдашњој јавности и Албанија је још увек за наше ТВ гледаоце најмање откривена балканска земља. Пре неколико месеци њом је пропутовао репортер РТС-а Драган Станојевић и донео неколико интересантних записа. Сусрети, разговори, запажања о свакодневици о којој је сведочио само су подстакли радозналост за још детаљнији поглед у ово блиско иностранство. О њему се има шта саопштавати и сазнавати – због судбине Космета, због Срба којих има око Скадра и другде, због „регионалне сарадње” као једне од битних норми за приступницу „европској кући”.

И о томе ће вероватно бити нешто речи у даљим прилозима „Реакције”.

Што се тиче самог откривања тајне жуте куће у североалбанском селу Бурелу, нема сумње да ће се о њој још доста важног чути и да ће екипа ТВ Б 92 предочити све до чега дође истрајним пропитивањем учесника и сведока, домаћих и страних. Слика ће се онда склопити тако да се максимално примакне истини. А истина ипак није што и кућа, па да се очас од жуте (црне) префарба у бело и тако стави себи ореол чедности.