Пустињски Мики Маус

Покушавајући да сазнају више о необичним животињама и да очувају разноврсност животињског царства на нашој планети, зоолози су се пре нешто више од годину дана упутили у пуста пешчана пространства Монголије. После вишедневног лутања, пронашли су оно што су тражили: омаленог глодара огромних ушију који, захваљујући дугим и снажним задњим ногама, може да скакуће попут кенгура. Симпатична животињица, дугачка свега од осам до девет центиметара, чије тело неодољиво подсећа на мишје, названа је дугоухи скочимиш.

Мајушног становника пустиње било је тешко пронаћи јер је активан углавном ноћу, док се током дана крије међу ниским жбуњем или у јазбини, из које га је тешко измамити. О овом глодару, чији је реп двоструко дужи од тела и на крају украшен црно-белом кићанком од дугих длака, научници нису успели да сазнају много – забележили су углавном податке о његовом изгледу. Да би био што мање приметан када накратко изађе на дневну светлост, длака на леђима му је жућкасториђа. Ножице су му обрасле густим длачицама како приликом скакања не би упадале у песак, а због необично великих ушију, које су за трећину дуже од главе, зоолози су га назвали и пустињским Микијем Маусом.

Крзно, чија боја ову животињицу чини готово неприметном на песку и међу пустињским растињем, одлична је заштита од грабљиваца, од којих је најопаснија мала сова. И огромне уши, којима чује и најмањи шум, помажу му да се на време сакрије од опасности.

Верује се да се дугоухи скочимиш, као и његови блиски рођаци краћих ушију, пари два пута годишње – за време лета, и да женка окоти два легла у којима може бити и до шест младунаца. Током године промени неколико јазбина. Привремена летња јама служи му да се склони током дана, док у заседи чека да наиђу инсекти, који су му основна храна. Стрпљиво их вреба, а затим у погодном тренутку скочи и ухвати их у лету. Овај глодар најчешће има и посебну рупу коју користи у време ноћног лова. Најважније јазбине дугоухог скочимиша јесу летња, у којој женка доноси младе на свет и брине се о њима док се не осамостале, и зимска, где хладне месеце проводи спавајући.

Иако је „пустињски Мики Маус” одлично прилагођен средини у којој живи, због непрестаног уништавања његовог природног станишта данас се налази на листи угрожених животиња и прети му опасност од изумирања.