Љубимац новинара

Расим Љајић је љубимац новинара. Тако се, уз мало претеривања, може описати чињеница да је пети пут проглашен за личност која има најбоље односе са новинарима у осам истраживања Агенција за односе с јавношћу Прагма. Ове године је око 130 уредника и новинара одговорило на једанаест питања Прагме без обавезе да се потпишу испод својих одговора.

„Драго ми је наравно. Али, то је пре свега за мене напор и део посла. Трудим се и то много, није лако у суботу и недељу, и дању и ноћу, давати изјаве новинарима. С друге стране, треба проценити колико се треба појављивати у медијима јер превелико присуство није добро”, каже Расим Љајић, министар за рад, запошљавање и социјалну политику.

Цвијетин Миливојевић, директор Прагме, објашњава да је Љајић омиљен у медијима када се говори о политичарима. „То не значи да је омиљен у бирачком телу. У матичној средини у Санџаку он није неприкосновени лидер.”

„Новинари од политичара очекују сталну спремност за давање изјава, неформалне сусрете, спремност да се одазову свим медијима чак и онима који их критикују. Очекују директан и конкретан говор чак и када је реч о незахвалним темама и задацима. Потребно је да политичар разуме шта су медији и да говори новинарским језиком. Он треба да схвати да односи с медијима не постоје само због позитивног публицитета. Политичар треба да прати и трендове у комуникацији. Конференције за медије и саопштења за јавност су апсолутно неомиљени за новинаре јер су незанимљиви и сви медији их имају. Неформални сусрети су оно што је потребно новинарима”, објашњава Миливојевић наводе из анкете.

На овом списку су још Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, Бруно Векарић портпарол Тужилаштва за ратне злочине, Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, Небојша Брадић, министар за културу, Владимир Вукчевић, тужилац Специјалног суда, и Борис Тадић, председник Републике.

„Иако није доступан новинарима, нити се може очекивати да им се председник Републике јавља на мобилни телефон, Тадић је на списку као и неколико пута раније. Био је први 2003. године, када је био на функцији министра за телекомуникације. То значи да је имао добру комуникацију с новинарима, а сада се више оцењује његова институција и министри”, каже Миливојевић.

„Јелашић је симбол одбране динара и колико му позиција допушта излази у сусрет новинарима. Није осветољубив, а таквих политичара има, па није „запамтио” када су га неки новинари гурали у афере. Када је Млађан Динкић био гувернер такође је имао добре односе с медијима. Водио је новинаре у Јапан, Америку и Енглеску, али се то не може сматрати корупцијом, већ је он лукаво искористио разговоре с важним званичницима. Вукчевић и тешке ствари саопштава на оптимистичан начин и стално му је отворен кабинет, што новинари очигледно цене, као и Векарића који се бави једним од најнезахвалнијих послова. Највеће замерке представника медија се обично односе на политичаре који хоће да говоре само о лепим стварима, односно да се рекламирају, а лоше вести избегавају. Један је чак рекао, не желећи да одговори новинару: ’Шта ме сад то питате када гори Хиландар’. Новинари очекују да сва њихова питања буду једнако третирана и да их политичари не доживљавају као свој сервис. Очигледно је да политичари са овог списка то не раде”, каже Миливојевић.

Томислав Николић, председник СНС-а, и Ивица Дачић, министар полиције, оцењени су као политичари који су позитивно променили имиџ у односу на претходну годину. Миливојевић каже да су новинари очигледно, када је о Николићу реч, били усредсређени на други део године када је постао председник нове странке, и када је медијски био експониран а „ветар му дувао у леђа”. „Дачић је био портпарол и има искуство с новинарима који су оценили да уме слаткоречиво да прича и да је на новој функцији ноншалантан.”

Новинари су имали и замерке и сугестије како да појединци и институције поспеше своје односе с медијима и новинарима и бирали канале комуникације које сматрају најефикаснијим. Те сугестије могу да буду изузетно корисне. Зато је питање за Миливојевића које странке, организације, институције... користе његово истраживање.

Директор агенције каже да ову анкету не раде у старту за наручиоца, али да, пошто има много добрих савета које ниједна ПР агенција не би могла да пружи, продају истраживање пошто га заврше. „У старту не знамо ко ће купити истраживање. Сваке године сви који су похваљени се јаве као и они који су били у врху листе а сада нису. Јер, медији су глас народа и неки можда и због тога тврде да су им ово најдража признања.”