Од стилске вежбе до спектакла

Од нашег специјалног извештача
Солун, 22. новембра – Фатих Акин, немачки редитељ турског порекла, представљајући грчкој публици у Кану награђени филм "На ивици раја", био је и ди-џеј на партију посвећеном филмској музици. Млади мексички глумац Дијего Луна, звезда теленовела и филмова Алфонса и Карлоса Куарона, Кевина Костнера, Хармони Корина, Оливера Паркера (Луна је због снимања Паркеровог филма "Затамљење" боравио у Београду), представио се као редитељ и то дугометражног документарца "Чавез", о славном боксеру Хулију Сезару Чавезу. Вилијам Клајн, амерички фотограф, редитељ и графичар са вишедеценијским животним и радним веком у Француској, лично је присуствовао отварању велике изложбе његових графика и фотографија, одржао мастер класу и примио почасног "Златног Александра"...

Овако изгледају делови из свакодневних дневничких белешки са 48. Солунског филмског фестивала, најзначајније и највеће филмске манифестације на Балкану. У њима је остало забележено и да је "Златни Александар" за животно дело прексиноћ уручен и култном америчком независном филмском сценаристи, редитељу и продуценту Џону Сејлсу. Фестивал се овом аутору одужио и тако што му је приређена ретроспектива свих 16 дугометражних играних филмова, укључујући и недавно у Сан Себастијану виђени "Слаткоречивац", са Дренијем Гловером који у Солун стиже на затварање фестивала.

– Не знам када ћу бити у стању да снимим нови филм, јер то зависи од успеха "Слаткоречивца" на биоскопским благајнама. Познато је да оно што зарадим од претходног, улажем у наредни филм. Није лако, али не одустајем. Писање сценарија доживљавам као свој свакодневни посао на који сам обавезан да идем. То ми није тешко, јер сам се током свих ових година утренирао, па могу да радим на две-три приче истовремено. Без икаквог посебног труда, све приче аутоматски "хватају" политички тренутак у години у којој су писане, те отуда утисак и о политичком ангажману мојих филмова – изјавио је Џон Сејлс, током дугог и занимљивог разговора са публиком и новинарима.

Аплаузе публике на посебној мастер класи, добили су и глумци Дејвид Стретерн и Крис Купер који су сарађивали и са Сејлсом. Говорећи дуго и исцрпно о глумачкој професији, Стретерн и Купер осврнули су се на почетке у позоришту ("најбоља глумачка школа"), на битку против типологизовања глумаца, на страх од такозваног глумачког одласка предалеко и велике жртве професије под којом подразумевају стална и дуга одвајања од породице. Оба глумца су била сагласна у оцени да "филм може да утиче на друштво, иако је пре свега његова рефлексија".

Међу 14 понуђених филмова у конкуренцији за главне награде до сада су се са приличном лакоћом издвојили филмови: мексички "Година нокта" Хонаса Куарона, естонски "Јесења лопта" Вејка Унпуа и индијски "Замрзнута" Шиваџија Чандрабхусана, којима је заједничко то што, сваки на свој начин, говоре о могућности рађања, грађења и одржавања односа међу људима.

"Година нокта" је нискобуџетска, интелигентно вођена романса, у којој млади редитељ својим јунацима отвара простор за фини и танани развој емоције. "Јесења лопта" је стилизована филмска прича о страху од дељења осећања, смештена у окриље "совјетске ере", а "Замрзнута" је веома допадљив и искрен филм о неочекиваном узбуркавању једне хималајске породице доласком војске у њихово суседство.

Од грчких филмова у конкуренцији за националне филмске награде високо место очигледно заузимају "Ел Греко" Јаниса Смаргадиса и "Сентиментални валцер" Константине Вулгарис, као два продукцијска екстрема. Смаргадисов "Ел Греко" је седмомилионски (у еврима), копродукцијски спектакл (Грчка, Шпанија, Мађарска, САД), епска сага о некомпромисном, сјајном сликару Доменикосу Теотокопулосу, познатијем као Ел Греко. Филм рађен према сценарију Џеки Павленко, прати Ел Греков живот и путешествије од родног Крита, преко Венеције и Тицијановог студија, до шпанског Толеда у којем је искусио и "чари" инквизиције и где су настајала његова сликарска ремек-дела. Уз сјајну сценографију, костиме и мајсторства директора фотографије Ариса Ставруа, овај филм краси и музика славног Вангелиса. Ови елементи, много су јачи и од режије и од глуме.

За разлику од "Ел Грека", филм "Сентиментални валцер" младе атинске редитељке Константине Вулгарис је нискобуџетска, готово експериментална, једноставна а привлачна стилска вежба са свега два филмска јунака. Младић и девојка који живе ни од чега, не верују ни у шта и не чине ама баш ништа да би променили своје животе, затичу се заљубљени једно у друго. Из овакве позиције Вулгарисова гради црнохуморан и допадљив филм о немуштости данашње младе генерације, ослањајући се на снагу израза својих глумаца. Судећи по реакцијама домаће публике, филм ће после фестивала имати успех и у биоскопима.

--------------------------------------------------------------------------

Стигла екипа "Хадерсфилда"

На Солунски фестивал јуче је стигла и екипа нашег филма "Хадерсфилд", предвођена редитељем Иваном Живковићем и глумцима и продуцентима Гораном Шушљиком и Небојшом Глоговцем (представиће се публици и после филма "Клопка"). Поводом учешћа филма у такмичарском програму "Балкански преглед" (прва пројекција је вечерас), јуче је у Генералном конзулату Републике Србије у организацији продуцентске куће "Eye to Eye" одржан пријем. Филмске уметнике и бројне иностране госте међу којима је био и председник Солунског фестивала, славни грчки глумац Џорџ Корафас, поздравили су наш генерални конзул Милан Димитријевић и вицеконзул Јелена Срдановић. У индустријском делу фестивала, без званичне подршке и о свом трошку, сценаристкиња Владислава Војновић и директор фотографије Милош Спасојевић као продуценти, представљају свој дугометражни играни филм за децу и одрасле "Принц од папира".