Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потресна епскa прича

Потресна епскa прича
Сцена из филма "Свети Георгије убива аждаху"

После београдске публике која ће вечерас у „Сава центру” прва погледати филм „Свети Георгије убива аждаху”, ново дело Срђана Драгојевића сутра ће видети публика у Бањалуци, а већ 13. марта и нишка публика у Клубу Војске Србије.

Филм, реализован према сценарију Душана Ковачевића, који је заснован на његовој истоименој позоришној драми, жанровски представља ратну мелодраму, истиче редитељ Срђан Драгојевић.

– Нисам инсистирао на епским моментима, јер нема потребе такмичити се у снимању „масовки” са партизанским филмовима изшездесетих и седамдесетих година. У овом филму има неуобичајено много крупних планова јер сам желео интимнију причу, а да сцене рата и јуриша буду стилизованије него у жанру партизанског филма.

Радња филма одиграва се у српском селу покрај Саве од 1912. до 1914. године, у којем је мушко становништво подељено на војноспособне регруте и особе са телесним манама из балканских ратова. Пред почетак Првог светског рата способан део становништва бива мобилисан, док се инвалиди приближавају њиховим женама у селу. Ове гласине стизале су до војника у рововима а, да би спречила побуне, српска влада одлучила је да инвалиде пошаље на фронт. Ову потресну причу о нашем менталитету, сценариста Ковачевић чуо је од свог деде Цветка, који је био сведок трагичних дешавања.

– Мој деда је доживео три балканска рата, укључујући и онај из деведесетих година, и два светска. Само у Првом светском рату скоро 50 одстонашег највиталнијег становништва је нестало – подсећа Ковачевић и додаје да се последице тих страдања осећају и данас.

– Ово је прича о 20. веку, и надам се да ће политичари који сада воде нашу земљу схватити да би ред био да током 21. века Србија не ратује – апелује Ковачевић и не крије да у филму имаобразаца античке драме.

– Инвалиди, као хор из античких драма, износе став народа, а главни јунаци су носиоци трагедије – објашњава Ковачевић и открива да филм садржи и једну врсту цитата драме „Мајка храброст” Бертолта Брехта.Тумач главне улоге Лазар Ристовски, и један од продуцената, додаје да је антички принцип евидентан управо у његовом лику.(/slika2)– Ђорђе прихвата да на својим леђима носи и своју, и туђу кривицу.То је атипичан јунак за нашу литературу, више припада стринберговским просторима, а сличан је и руским романтицима – објашњава Ристовски, чији је Ђорђе централни лик у несрећном троуглу у којем за љубављу трагају његова супруга Катарина и ратни инвалид Гаврило.

Уз Ристовског, главне улоге тумаче Наташа Јањић и Милутин Милошевић чији је глас нахсинхронизован јер је, према речима редитеља Драгојевића, био „врло савремен”. У филму играју: Бора Тодоровић, Зоран Цвијановић, Милена Дравић, Борис Миливојевић, Бојан Жировић, Милена Предић, Драган Николић и Бранислав Лечић, који је ову Ковачевићеву драму режирао у Националном театру у Атини.

– Ковачевићев текст је добра литература у којој јунаци сматрају важним одбрану отаџбине. Загребали смо дубље у нашу трагичну и емотивну набијену историју у жељи да пронађемо заборављени идентитет – објашњава Лечић.

Реализован у продукцији филмске куће „Свети Георгије убива аждаху”, филм су финансијски подржале владе Републике Србије и Републике Српске, европски филмски фонд „Еуримаж”, а буџет филма, према речима продуцената, износи 4,5 милиона евра. Филм је снимљен за 92 дана на локацијама у Србији, Републици Српској и Бугарској, а екипа је бројала око 1200 чланова. Директор фотографије је Душан Јоксимовић, сценограф Миљен Крека Кљаковић, монтажер Петар Марковић а композитор Александар Ранђеловић. За потребе филма у селу Дубовац у Делиблатској пешчари, према нацртима сценографа Кљаковића, изграђено је село с почетка прошлог века, са двадесетак кућа и црквом, у којем је снимљен већи део филма.

Иван Аранђеловић

-----------------------------------------------

„Аждаха” није најскупљи српски филм

– Филм „Сеобе” Александра Саше Петровића коштао је око девет милиона долара, тако да „Аждаха” није најскупљи српски филм. Наш филм треба да буде пут и могућност за нове продукције, јер Србија треба да има озбиљне, велике филмове – сматра сценариста Ковачевић, иначе и један од продуцената.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.