Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватска: Деонице и у руке грађана

Хрватска: Деонице и у руке грађана
Чекајући на ред: Аеродром "Никола Тесла" у Београду (Фото Д. Ћирков)

Од нашег сталног дописника
Загреб, новембра – Приватизацију великих јавних предузећа хрватска влада је одлучила да спроведе тако што део њихових акција продаје по повлашћеној цени њиховим садашњим и бившим запосленима, а по нешто мање повлашћеној цени и свим грађанима. Како се то дешава последњих месеци уследиле су критике да се то ради само због предстојећих избора и да се на тај начин грађани "подмићују" да не виде суштину ствари, односно да се привреда и држава све теже задужују и да им предстоје неизвесни дани.

Било како било, оваква одлука је ипак омогућила да се ангажују знатна средства грађана и да део тих профитабилних великих предузећа остане у домаћем власништву, а не да све оде у стране руке које профит носе тамо где им највише одговара и не остављају га за развијање домаћих националних ресурса. Посебно фрустрирајуће искуство у том погледу у Хрватској имају са најпрофитабилнијим Хрватским телекомом (ХТ), чији већински власник је Дојче телеком, који због својих финансијских проблема у матичној земљи профит остварен у Хрватској углавном износи и "затрпава" своје дубиозе по свету.

Највеће узбуђење грађана изазвала је одлука владе управо у вези са ХТ-ом, односно да у даљњој приватизацији свог дела власништва укључи и њих тако што ће им по повлашћеној цени продати 35 одсто акција. Било је одлучено да сваки заинтересовани грађанин може да купи акција ХТ-а највише до вредности од 38.000 куна (око 5.200 евра), с тим да ће цена поједине акције бити између 245 и 320 куна (после уплате утврђена је вредност од 265 куна), али је интересовање било толико да је највиши износ могуће уплате преполовљен на 17.000 куна (око 2.330 евра). На крају је грађанима продато 25 одсто акција ХТ-а, а купило их је укупно 358.406 особа. Просечни пакет је био у вредности од 2.070 евра, односно 56 купљених деоница.

Уз ову одлуку која је спроведена пре месец дана (тренутно хиљаде нових власника деоница ХТ-а стрепе због пада њихове вредности на берзи, али то је друга прича), влада је одлучила и да по седам одсто деоница јавних предузећа, попут Ине и ХТ-а, по повлашћеној цени прода њиховим садашњим и бившим запосленима. Количина тако купљених деоница зависи од дужине оствареног радног стажа у том предузећу, док ће они који имају мање од једне године стажа моћи да купе по једну деоницу за сваки започети месец стажа.

Управо ових дана влада је донела одлуку о таквој продаји деоница запосленима и бившим запосленима у ХТ-у, а тај модел је већ испробан у продаји такође 7 одсто деоница запосленима у Ини. Занимљиво је, међутим, да су од укупно 700.000 деоница Ине, које су имали на располагању за откуп по повлашћеној цени, 28.413 садашња и бивша радника ове нафтне индустрије откупила 499.271, иако су биле за 30 одсто јефтиније од утврђене цене за грађане. Зато ће им ускоро бити понуђен и трећи круг откупа преосталих 200.000 деоница, што неке домаће економске аналитичаре наводи на закључак да влада на такав начин протежира раднике јавних предузећа, јер такви модели приватизације нису понуђени и за друге велике фирме.

У приватизацији јавних и других предузећа на посебан начин учествују и сви они грађани који имају статус бранитеља, односно учесника недавних ратова наравно на хрватској страни. Влада је због тога основала Бранитељски фонд у који се сливају законом одређени износи деоница јавних и других предузећа која се приватизују, а сваки бивши борац има право на њихов удео зависно од дужине борачког стажа. Укупна вредност овог фонда је тренутно око 616 милиона евра, а у њему је и по седам одсто акција Ине и ХТ-а. Скоро пола милиона бранитеља (колико их је на опште запрепашћење службено утврђено) ускоро ће добити и прву дивиденду, али због њиховог превеликог броја она ће просечно износити тек око 600 куна (82 евра), односно 1,6 евро по акцији Фонда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.