Ново чоколадно откриће

Историја чоколаде (настала од индијанске речи czoko-latl – "какаово пиће") почела је пре 3.100 година у Централној Америци, најмање 500 година пре него што смо раније мислили, гласи ново откриће америчких истраживача које су ових дана пренеле светске агенције.

Чоколада се тада конзумирала као пиће налик пиву, и то само у свечаним приликама, тврде професори са универзитета Пенсилванија и Беркли.

Мед, трава и цвеће

Чоколадни трагови воде дубоко у 11. век пре нове ере. Наша љубавна веза са чоколадом почела је, дакле, и била је повезана са љубављу према алкохолу. Претходни најстарији докази откривени су у 2600 година старој грнчарији Маја – чоколадним посудама – у Колхи, данашњем северном Белизеу.

На основу трагова овог слатког задовољства, пронађених на крхотинама грнчарије у Хондурасу, анализиране су ископине са налазишта Пуерто Ескондидо у долини Улуа на теобромин (основни састојак какаа) и друге састојке. У извештају истраживачког тима наводи се да хемијски трагови указују на то да су локални становници правили какао напитак много раније него што се то мислило.

Каже се да су резултати запањујући и додаје да је свака посуда дала позитиван резултат на теобромин, преноси "Њујорк тајмс".

Археолози одавно знају да се какао хиљадама година гајио на територији између две Америке – укључујући онај део који данас чине Гватемала, Мексико и Белизе – и да је био омиљени напитак моћне елите на власти.

Чоколада је, на крају, постала стандард економске вредности – односно "новац" – и империје Астека која је користила у буквално свим друштвеним и ритуалним приликама, због чега је сматрана најпомоднијом и највреднијом робом 16. века у Централној Америци.

Данас истраживачи кажу да је остатак теобромина, који се у Средњој Америци налази само у биљци какаа која се користи за прављење чоколаде, присутан у сломљеним остацима грнчарије за течност која датира из 11. века пре наше ере и тиме представља најстарији нама познат чоколадни напитак Новог света.

Познато пенушаво чоколадно пиће – које су касније у специјалним приликама сервирали у Средњој Америци, нарочито када је реч о елити, као што су била астечка господа – правило се од семена какаоа често са додатком чили паприке ради интересантнијег укуса, али и са медом, травама и цвећем.

Рајско пиће

По старој мексичкој легенди, чоколада је била пиће богова у рају, а семе какао дрвета богови су дали људима као благослов. Астеци су у знак захвалности сваке године приносили људску жртву, а последњи оброк жртвованог био је какао.

Освајачи, који су из Европе стигли у нове земље, заволели су сладак укус новог пића.

Шпански конквистадори, који су у 16. веку уздрмали астечку империју, били су потпуно очарани чоколадним напитком који се служио у владарској палати, па су какао донели у Европу. Ернан Кортес је 1525. донео шпанском краљу какао зрна, која су потом у шпанским манастирима узгајана у строгој тајности.

Италијански  трговац Антонио Карлети успео је 1606. да дође до какао зрна која је тајно пренео у Европу.

И тако је, из неуспелог покушаја да се ферментацијом какаоа направи пиво, становницима Средње Америке случајно пошло за руком да открију напитак који има чак много бољи укус. Страст према пенушавом слатком пићу довела је до ненамерне последице нечег сасвим другачијег и, коначно, до развоја модерне индустрије чоколаде.

Током векова појавиле су се многе чоколадне новине, укључујући и појаву посластица од чврсте чоколаде, па је 1657. у Лондону отворена прва продавница чоколаде. Међутим, у Енглеској је тек 1831. фабрика "Кадбери" почела са производњом.