Недеља, 22.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Културно-историјско наслеђе Другог светског рата

Ужичка и Бихаћка република

Различит однос према споменицима НОР-а у Србији и БиХ
Ужичка и Бихаћка република
Титов воз на Оштрељу (Фото „Википедија”/Julian Nyča)

Као што је Ужице било седиште Врховног штаба НОПЈ (с Титом на челу) у Ужичкој републици од 24. септембра до 29. новембра 1941. године, тако је и Оштрељ код Босанског Петровца био седиште у време Бихаћке републике, која је трајала од почетка новембра 1942. до краја јануара 1943. године. Спајала је ослобођене територије у НДХ, све од Купе у Хрватској до Западне Херцеговине. У том периоду Врховни штаб је краће време имао седиште у Петровцу и Острошцу код Бихаћа. У Бихаћу је 26. и 27. новембра 1942. одржано Прво заседање АВНОЈ-а.

Немам намеру да истичем значај и допринос наведених република у борби и победи против фашизма и ослобођењу целе Југославије од њега, већ да укажем на неке разлике међу нама у поштовању и чувању њихових обележја и тековина.

За сваку похвалу је однос грађана и институција Ужица и целе Србије према спомен-обележјима у самом граду и на Кадињачи. Посебно се истиче велелепна зграда у којој је било прво седиште Врховног штаба. Она је постала Музеј устанка 1941. године.

За разлику од тога, седиште у другој републици, воз на Оштрељу, има другу судбину у сваком погледу. Планина Оштрељ (1.330 м) налази се у Федерацији БиХ, на тромеђи (у размаку од 12 километара) између Републике Српске (Дринић), Унско-санског (Петровац) и Ливањског кантона (Дрвар), а између високих планина Клековаче (1.962 м) и Осјеченице (1.795 м).

Насеље Оштрељ (1.040 м н. в.), на магистралном путу Петровац–Книн, Аустроугарска је изабрала као најповољнију локацију за центар за експлоатацију шумског богатства. Поред дрвених барака за раднике и штала за коње, убрзо су изграђени и зидани објекти за становање, канцеларије, школу и хотел. Тако је Оштрељ од праисторијског насеља постао урбано место. Од 1902. до 1912. године изграђена је ускотрачна железничка пруга од Книна (Дрвар, Оштрељ, Срнетица) до Приједора (232 км). Истовремено, изграђена је и пруга између Оштреља и Осјеченице у дужини од 16 километара, којом су саобраћали само вагони за одвоз балвана.

У том периоду запослено је неколико стотина Срба из петровачких села. Створени су услови за развој угоститељских и других услуга. Доминирала је кафана коју је држала породица Прпа, али примат је преузела гостионица под именом „Код Кове”. Под тим именом преживела је све ратове па и сада егзистира, нажалост као једини, али велики и уређен објекат на Оштрељу. У његовој близини су два историјска споменика. Први је камени миљоказ који обележава римски пут између Јадрана и Паноније, а рађен је у првом веку нове ере. Други је „Титов воз”, који је постављен одмах после Другог светског рата. Док први не захтева никакво одржавање, други споменик то и те како захтева.

Нажалост, од 1992. до 2006. године све надлежне државне, ентитетске, кантоналне и општинске институције окренуле су му леђа. У том периоду пропала је надстрешница, а под њом су запуштени и зарђали остали три вагона и локомотива.

Тек 2006. године млади шумарски инжењер Јасмин Мешић из Петровца израдио је пројекат реконструкције и конзервације Титовог воза. Пројекат је прихватила Управа ШПД, која је анимирала надлежне институције у Федерацији БиХ. Након обезбеђења средстава, током 2007. тај комплекс је добио изглед лепши него што је икада имао и проглашен је спомеником културе БиХ.

Нажалост, са жаљењем морам констатовати да власт РС не признаје државност БиХ и не поштује одлуке АВНОЈ-а, а ни такве и друге споменике и тековине НОР-а. На тај начин не поштује ни 23 петровачка народна хероја (1941–1945), који су гинули све од Бихаћке (Ђуро Пећанац и Радивоје Родић), па до Ужичке републике (Богдан Капелан код Ужичке Пожеге), у ослобођењу јужне Србије и Београда (Светко Качар, Мирко Кесић, Бранко Сурла и Махмут Ибрахимпашић), борили се на Сремском фронту, па све до Трста. Истину не треба скривати и заборављати.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.