Прво планови па паре

Најуспешније земље планирају културни развој на свим нивоима, почев од уметника, преко цивилног до јавног сектора, а кључан разлог досадашњих, често катастрофалних резултата у културној политици је проблем недостатка вредносног система. Ово су само неки од закључака јучерашње, веома посећене, трибине на тему „Планирање културног развоја – ко су актери, који су нивои, ко се пита”, која је одржана у Заводу за проучавање културног развитка у Улици Риге од Фере 4 у Београду.

После уводне речи модератора дебате, Милене Драгићевић-Шешић, која је напоменула да би формирање Савета за културу, после усвајања Закона о култури, био један од првих корака ка успешнијем културном развитку, Ана Вујановић, театролог, испред уметничке групе „Теорија која хода” истакла је да би Министарство културе требало да добије радну групу која ће саветовати шта је потребно независној уметничкој сцени.

Култура за децу и младе наведена је као један од запуштенијих проблема на коме треба више радити. Љубица Бељановић-Ристић, в. д. директора Центра за културу „Стари град” рекла је да је последње истраживање о култури за децу обављено давне 1983. године. „Пре две године основана је група за стратегију културе за децу, али се она тренутно не састаје”, навела је Ристићева.

Небојша Брадић, министар културе, рекао је да у времену економске кризе сам одговор на тему дебате дају уметници, јер је криза шанса колико и опасност. Брадић је нагласио да проблеми постоје у институцијама на целој територији Србије, које су често пасивне, успаване и непостојеће.

– Потребно је променити начин финансирања, и праксу да новац оде у институције без претходног плана. Зато ће будући директор Народног позоришта морати да потпише уговор са Министарством културе и да направи петогодишњи план – осврнуо се Брадић на и даље актуелну ситуацију у Народном позоришту.

Сретен Угричић, директор Народне библиотеке у Београду, оповргао је тезу да у Србији нема културне политике. Она се, према његовом мишљењу, спроводи али даје лоше резултате, те је континуитет такве лоше политике, према његовом мишљењу, опстао од доба владавине Слободана Милошевића до данашњих дана и зато нам је, како је рекао, потребан коренит вредносни преокрет.

На трибини је примећено и да у нашој средини не постоји метод евалуације онога што је урађено, и на основу тога поновно вредновање ко заслужује да добије финансијску подршку. Планира се сезонски, и сваки план опстаје до доласка нове владајуће структуре. Према неким мишљењима, најважнији актер који утиче на планирање културне политике јесте Министарство финансија, док други сматрају да министарства не смеју бити једине адресе које дају подршку већ се буџет за пројекте мора мозаички градити.

М. Сретеновић - С. Стаменковић

--------------------------------------------------------

Пропаст биоскопа

Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, рекао је да је Кинотека, у оквиру пројекта „Србија у Србији”, обишла 17 градова приказујући филмове и да готово ниједан град у земљи нема одговарајуће биоскопске услове.

– Одавно сам предлагао да сваки град у Србији купи биоскоп, да се направи локална мрежа, али нико није слушао. У Београду је један човек купио 14 биоскопа за мале паре и не зна се шта ће бити са њима. Доста је било да се прода један. Заклали смо вола за килограм меса – рекао је Зеленовић.